U Srbiji oko 2.800 migranata, ali nema krize

Autor:

Komesar za izbeglice Vladimir Cucić izjavio je danas da je u Srbiji oko 2.800 migranata ali da nije na pomolu da eskalira izbeglička kriza.

1
A- A A+

"Bila je ozbiljna mogućnost, pre nekih dvadesetak dana, da kriza eskalira, ali to se nije dogodilo. Svi raspoloživi resursi biti upotrebljeni na Bugarskoj i makedonskoj granici, pre svega zbog tih ljudi. Kada je neko iz Šri Lanke, Pakistana iz Irana njegove šanse da dobije azil u bilo kojoj zemlji zapadne Evrope su ravne nule. Ne treba ljudima davati lažnu nadu. Nije naše da ih razuveravamo, ali je naše da činimo sve u interesu naše zemlje", rekao je Cucić za RTS.

On je kazao da je u Preševu u prihvatnom centru za emigrante jutros oko 54 ljudi, dok ih je pre nekoliko dana bilo tridesetak.

Komentarišući broj migranata na prelazima Kelebija i Horgoš komesar za izbeglice rekao je da se vode pregovori sa predstavnicima Mađarske da se migranti sklone sa granične zone i da njihovo preseljenje i prijem u Mađarsku sačekaju u nekom od centara u Srbiji.

"Negde oko 1.100 ljudi je pokrenuto prema drugim centrima...a u drugim centrima nalazi se oko 1.100 ljudi koji su do sada boravili u Krnjači, jedna broj njih je u Šidu i u Banji Koviljači, Tutinu i Sjenici...i to je neka naša ideja. Nema razloga da bilo ko bude pored Mađarske žice kada će na red doći tek u oktobru", rekao je Cucić.

Na pitanje kako se Srbija bori protiv ilegalnih migranata Cucić je rekao da misli da su svi dobro radili.

On je ocenio da je u situaciji sa migrantima najveći problem - iscrpljenost.

"To je maraton koji traje. Živećemo sa 20.000 do 30.000 prolazaka godišnje. Do pre tri godine je taj broj bio od 50 do 60. To stalno iscrpljuje svaki mogući resurs", kazao je Cucić.

BALKANSKA RUTA NIJE ZATVORENA

Balkanska ruta de fakto nije zatvorena, jer, ako je njom od početka godine prošlo 102.000 ljudi, onda se sigurno ne može govoriti da je potpuno zatvorena, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva rada Nenad Ivanišević.

Problem s Mađarima

"Naravno, veliki problem je to što mi ne znamo po kojim kriterijumima Mađarska odobrava nekome azil na osnovu tog boravka na granici", kaže Ivanišević i dodaje da uskoro očekuje razgovor i dogovor sa kolegama iz Mađarske. Ističe da dogovor treba postići makar u tom smislu da se ti zahtevi, posredstvom Komesarijata za izbeglice, mogu podnositi u prihvatnim centrima, a ne na tranzitnim kapijama na Horgošu i Kelebiji, čime bi se ljudi sa tih prelaza makli u prihvatne centre, jer se tamo na adekvatan način brine o njima.

"Očekujemo nastavak materijalne pomoći iz Evrope. Hoćemo da, kada nam ističe ova pomoć početkom septembra, se ona nastavi od svih donatora", rekao je Ivanišević na radionici GIZ-a, o legalnim migracijama i integraciji povratnika.

Ivanišević ističe da je ministar Aleksandar Vulin razgovarao sa šefom Delegacije EU Majklom Devenportom i da se očekuje nastavak materijalne pomoći iz Evrope, kao i da se razgovaralo sa predstavnicima Razvojne banke Saveta Evrope, koja je veliki donator u migrantskoj krizi,

Prema njegovim rečima, u ovom momentu, na Horgošu je 800 ljudi, na Kelebiji oko 250-300 i u prihvatnom centru u Subotici oko 450 i u prihvatnom centru u Subotici oko 450 ljudi.

Ivanišević je dodao da se sa dosta uspeha pomeraju migranti sa Horgoša u prihvatne centre, i naveo da je razgovarano sa velikom grupom iz Avganistana, koja je tražila garancije, ako je to moguće, da dolaskom u prihvatni centar neće izgubiti red koji čekaju za ulazak u Mađarsku.

Povezano

Sve vesti