Izmene Ustava koje Srbiju očekuju do kraja 2017. godine, mogle bi, pored ostalih, da obuhvate i pitanje smanjenja broja poslanika u Narodnoj skupštini, čemu, bar zasad, poslanici nisu preterano skloni.
Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj podseca da je u 19. veku Velika narodna skupština u Srbiji imala 600 "poslanika", te da navodi kako bi se na taj nacin napravile uštede u budžetu predstavljaju demagogiju.
Takode se osvrnuo i na zastupljenost nacionalnih manjina u parlamentu.
"Ako imamo prirodan cenzus za nacionalne manjine, a prepolovimo broj poslanika onda ce im taj prirodni cenzus biti dvaput veci i ostacemo bez manjina u Narodnoj skupštini", ukazao je predsednik Srpske radikalne stranke.
Prema njegovim recima, Narodna skupština ne sme kao najviši organ zakonodavne vlasti da bude manja od svih organa upravne, odnosno izvršne vlasti zajedno.
"Što se tice vladajucih stranaka, one imaju 131 glas u skupštini, ali zakonodavna vlast kroz parlament daje šansu opoziciji da dode do izražaja kritikujuci vlast", primetio je lider SRS.
Politicki analiticar Branko Radun smatra da postoje razlozi i za i protiv smanjenja broja poslanika, ali upozorava da bi na taj nacin pojedini delovi zemlje ostali bez svojih predstavnika u parlamentu.
U razloge "za", on ubraja to što bi manji broj poslanika bio "jeftiniji" za poreske obveznike i skupstina bi možda efikasnije radila.
"Razlog protiv je što bi smanjivanjem broja na 100 ili 150 poslanika neke opštine, gradovi, regioni ostali bez predstavnika u parlamentu", rekao je Radun za Tanjug.
Prema njegovim recima, stranke su mahom "beogradizovane" i vrlo je mali procenat ljudi iz manjih gradova, mesta, opština koji ucestvuju u odlucivanju, pa bi se smanjenjem broja poslanika taj broj dodatno znacajno smanjio.
"Vrlo je loše da delovi zemlje nemaju svoje predstavnike u parlamentu", ponovio je Radun.
I poslanica Demokratske stranke Nataša Vuckovic smatra da je eventualno smanjenje broja poslanika za DS ozbiljno pitanje, koje govori na koji ce nacin gradani biti predstavljeni, te da je važno da rasprava o tome nema nikakve populisticke elemente, što je cest slucaj.
"Cesto se predstavlja da parlament mnogo košta i da zbog toga treba da se smanji broj poslanika. Argument koji leži u osnovi takve teze je da i demokratija jako mnogo košta. Ako kažete da mora da se smanji broj poslanika onda se postavlja pitanje za koliko, a to je pitanje koje zahteva ozbiljnu raspravu", navela je Vuckovic za Tanjug.
Ona smatra da treba videti kako stoje stvari u parlamentima u okruženju i u zemljama koje imaju slican broj stanovnika i slicnu strukturu, te da ne treba donositi nikakve brze odluke.
"To pitanje treba da raspravimo strucno i politicki i da vidimo kakve ce biti posledice po nivo predstavljanja gradana u parlamentu", napomenula je ona.
