Na lokalitetu Viminacijum arheolozi su pronašli porodičnu grobnicu, oslikanih zidova, u kojoj su se sahranjivali pripadnici višeg staleža i koja je bila u funkciji od sredine trećeg pa do sredine petog veka.
U njoj je i ostava sa dragocenostima, izjavio je Beti direktor Arheološkog instituta SANU i rukovodilac projekta Viminacijum Miomir Korac.
"Prilikom zaštitnih arheoloških iskopavanja na lokalitetu Viminacijum, na mestu izgradnje novog bloka Termoelektrane Kostolac B, arheolozi su pronašli memoriju, podzemnu grobnicu (grc. hypogeum). Rec je o porodicnoj grobnici, u kojoj su se sahranjivali pripadnici višeg staleža, koji su sebi i svojim potomcima mogli da omoguce vecni boravak u velelepnom objektu ukrašenom zidnim slikarstvom", rekao je Korac.
Prema njegovim recima, grobnica je bila u funkciji duže od dva veka, krstoobrazne je osnove i ukupno je imala 11 grobnih mesta, a pronadjena je na dubini od 1,80 metra.
"U uglovima centralne prostorije nalazili su se stubovi, koji su nosili konstrukciju iznad centralne prostorije u vidu svoda, kupole ili krova na dve vode. Zidovi centralne prostorije bili su oslikani. Zidno slikarstvo je ocuvano na više mesta a tek ce naknadna cišcenja i konzervacija fresaka pokazati njihov konacni obim. Slikano je prirodnim zemljanim bojama a dominiraju crvena, bela, oker i zelena boja koje cine bordure kao i biljne motive", objasnio je Korac.
POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE:
On je dodao da su grobna mesta bila uglavnom opljackana nakon najezde Huna koja se dogodila na ovim prostorima 441. odnosno 443. godine.
"Posebna zagonetka je da su pokojnici zaliveni u malteru i to je koliko znamo jedinstven slucaj u svetu u rimskom nacinu sahranjivanja. Naime tipologija nacina sahranjivanja na Viminacijumu je toliko bogata i raznovrsna u nacinu sahranjivanja da gotovo obuhvata celokupan nacin i ritual rimskog nacina sahranjivanja", rekao je Korac.
To nije ni cudno, dodao je on, imajuci u vidu da je na Viminacijumu otkriveno više od 14.000 grobova što je najveci broj rimskih grobova koji su ikad iskopani na teritoriji Rimskog carstva.
"Tokom arheoloških iskopavanja iznad i ispod poda središnjeg dela memorije, nadjeno je dvadesetak bronzanih novcica koji su iskovani u periodu od sredine III do sredine V veka. Medju ostalim nalazima ima i delova narukvica od stakla, delova keramickih lampi i posuda, kao i staklenih predmeta. Izdvaja se deo nadgrobne ploce od mermera sa natpisom i dva zlatna predmeta, aplikacija krstastog oblika i glava prstena sa umetkom od stakla", rekao je Korac.
Pronadena je i ostava zlatnog novca, što je jedinstveni nalaz na Viminacijumu, dodao je on i objasnio da je rec o sedam zlatnih novcica iz vremena careva Honorija (tri komada) i Teodosija II (cetiri komada), koja je pohranjena nakon prestanka korišcenja memorije, kada je vec delom bila uništena.
"Šest primeraka novca je iskovano u periodu od 408. do 420. godine, dok je sedmi primerak kovan u intervalu od 430. do 440. godine. U vreme kada je vrebala opasnost od Huna (sredina petog veka), koji su uveliko harali ovim prostorima, ljudi su u strahu skrivali svoje dragocenosti. Medju njima se našao i vlasnik ostave zlatnog novca iz Viminacijuma, koji je spas za svoje blago potražio medju ruševinama zaboravljene memorije. Na njegovu žalost i na našu srecu, ostava je nakon šesnaest vekova ugledala svetlost dana", rekao je Korac.
