Referendum u BiH mogao bi da pojača tenzije između tri zajednice koje još nisu odlučile da li su spremne na suživot u državi koja bi bila nezavisna.
Ovo je navedeno u tajnom memorandumu koji je americki ambasador u EU Tomas Nils uputio americkom državnom sekretaru Džejmsu Bejkeru 26. februara 1992. godine, pišu Nezavisne.
To je tek jedan od mnoštva dokumenata koje je nedavno deklasifikovao Stejt department, a koji se mahom odnose na dogadaje u bivšoj Jugoslaviji iz drugog dijela 1991. godine i tokom 1992. godine, mada ima dokumenata i iz kasnijeg perioda.
Ambasador Nils je Bejkeru izneo pet mogucih opcija za priznanje postjugoslovenskih država, a najveca dilema je bila kako postupiti u vezi sa BiH u svetlu najavljenog referenduma od 1. marta 1992. godine, kao i u vezi s Makedonijom, s obzirom na to da je Grcka blokirala priznanje zbog njenog imena.
Ukoliko bi Amerika, kako je rekao, priznala samo Sloveniju i Hrvatsku, to bi moglo ohrabriti Srbe i Hrvate u BiH da sa Srbijom i Hrvatskom podele BiH.
"To bi neizbežno dovelo do nasilja izmedu tri etnicke zajednice", rekao je.
Druga opcija bi ukljucivala samo najavu namere priznanja BiH i Makedonije, koja bi, kako on smatra, izbegla rizik da Amerika bude odgovorna za izbijanje nasilja u BiH.
"Medutim, u toj opciji bi nam bilo teško objasniti zašto ne priznamo te zemlje na osnovu njihovih vlastitih zasluga i zašto ih izlažemo opasnosti od politickih pritisaka od strane radikalnih elemenata. Predsjednici Gligorov i Izetbegovic, dva najrazumnija aktera u jugoslovenskoj krizi, su nas upozorili da bi bili destabilizovani ako SAD priznaju druge republike, a ne njih", rekao je on.
Treca opcija, koju je on na kraju i preporucio Bejkeru, je istovremeno priznanje Slovenije, Hrvatske i BiH, što bi, kako je ocenio, pojacalo stabilnost BiH u svetlu moguceg izbijanja nasilja u zemlji.
"Bilo bi moguce ohrabriti evropsku zajednicu da idemo zajedno u tu opciju, cime bismo maksimalno pritisli Hrvatsku i Srbiju i elemente koji žele podelu u BiH", napisao je on. Iako je preporucio opciju broj tri, Nils je smatrao da je najbolja opcija cetiri - u kojoj bi uz ove tri bila priznata i Makedonija, smatrajuci da bi to imalo stabilizirajuci element u celoj Jugoslaviji.
"Ali priznanje Makedonije pre EZ izazvalo bi žestoku reakciju Grcke i verovatno i grckih Amerikanaca. Moguc bi bio i pad Micotakisove vlade. Zato smatram da iz perspektive grcko-americkih odnosa mi ne bi trebalo da priznamo Makedoniju prije nego što to ucini EZ", napisao je on.
U preporucivanju opcije tri Nils je rekao da bi u toj situaciji mogli održati pritisak prema Srbiji i Crnoj Gori, koje žele da budu prihvacene kao naslednice bivše Jugoslavije.
"Ako referendum u BiH ne pokaže jasan rezultat, ili ako se bezbjednosna situacija pogorša do mjere da naša najava priznanja BiH ne bude primjerena, vratili bismo se na opciju broj dva", zakljucio je on. SAD su priznale Sloveniju, Hrvatsku i BiH 7. aprila 1992. godine, dok su Makedoniju priznale u novembru 1994.
