Saslušanjem svedoka nastavljeno suđenje trojici policajaca okrivljenima za ubistvo hrvatskog državljanina Jakupa Hajdinija (34), koji je u noći između 5. i 6. maja 2007. godine na smrt pretučen i zakopan u šumu na planini Goč iznad Vrnjačke Banje.
Saslušanjem svedoka u sredu je u Okružnom sudu u Kruševcu nastavljeno suđenje okrivljenima za ubistvo hrvatskog državljanina Jakupa Hajdinija (34), koji je u noći između 5. i 6. maja 2007. godine na smrt pretučen i zakopan u šumu na planini Goč iznad Vrnjačke Banje.
Za krivično delo otmice i ubistva, optuženi su dvojica policajaca, Igor Marić (23) i Aleksandar Jovanović (21) i šumarski tehničar Milan Veljović (22), svi iz Trstenika.
Oni su, prema navodima optužnice, na naplatnoj rampi autoputa kod Bubanj potoka, gde su stigli Marićevim automobilom "opel kalibra" u policijskim uniformama stopirali Jakupa Hajdinija, koji je iz Zagreba "citroenom C4" putovao porodici u Gostivar, a potom ga u blizini skretanja za Kruševac, udarili u glavu, sa lisicama na rukama ugurali u Marićevo vozilo i odvezli u šumu na Goču gde su ga ubili i zakopali.
Hajdinijev automobil sa zagrebačkom registracijom prodali su preko oglasa kupcu u Tomaševcu kod Pančeva za 3.000 evra, od svoje žrtve su pre ubistva uzeli i 350 evra, mobilni telefon i kožnu jaknu, a policijska istraga usledila je nakon poternice koju je Interpol prosledio zbog Hajdinijevog nestanka.
Pred sudskim većem kome je predsedavala okružni sudija Tatjana Mišić, iskaze su dali policajac iz Trstenika Ivica Milenković, dvojica inkasanata na naplatnoj rampi autoputa Beograd - Niš u Pojatama, Goran Simić i Dragoslav Popović, a na predlog odbrane saslušan je i Ivica Erić, drug trojice optuženih.
Milenković, koji radi kao školski policajac u Trsteniku, potvrdio je da je u dva navrata u istom danu u maju prošle godine video optuženog Jovanovića kako u novom citroenu crno-sive boje prolazi ulicama Trstenika, ali nije mogao da precizira kog dana se to gododilo.
Prema svedočenju Simića i Popovića koji su bili u smeni u noći ubistva, 5. maja oko 23 časa na naplatnoj rampi u Pojatama pojavio se automobil kojim je upravljao vozač u policijskoj uniformi i koji nije imao ulaznu karticu, te se, nakon odbijanja inkasanata da ih puste, najpre parkirao sa strane, a zatim "odbegao".
Istovremeno je drugi automobil stranih registarskih oznaka zastao malo ispred drugog naplatnog mesta, iz njega je izašao suvozač i uz opasku da žuri jer ima bolesnu ženu u kolima, platio putarinu i, ne sačekavši kusur, ušao u auto koji je nastavio put.
Popović je naveo da je prilikom prolaska automobila zaista video "priliku koja je ležala na zadnjem sedištu automobila".
Najviše pažnje izazvalo je svedočenje Ivice Erića, koji se intenzivno družio sa optuženim Veljovićem i koji je na sudu prepričao razgovore koji su se između njega i okrivljenih vodili nekoliko nedelja pre počinjenog ubistva.
Prema njegovom svedočenju, prilikom jednog susreta u trsteničkom kafiću "Tropiko" optuženi Aleksandar Jovanović ispričao je kako je, pri dolasku iz Beograda, gde je radio kao policajac, stopirao bugarskog državljanina koji se novim automobilom marke "audi" vraćao iz Nemačke.
"Aleksandar je tada rekao da je mogao da ga na autoputu izbaci iz kola i uzme auto i da ga niko ne bi mogao naći", rekao je Erić i dodao kako su nakon toga Marić i Jovanović spomenuli kako bi mogli da kod Bubanj potoka organizuju sličnu otmicu i tražili da se i on u to uključi.
Prema Erićevim rečima, on je na to rekao "da će pričati o tome" ne želeći da ih uvredi "delom i zato što su to ipak bili policajci", a Marić mu je je sugerisao da je Jovanović "u problemima i da mu treba pomoći".
Erić, kome je optuženi Marić, kako je rekao, "sređivao kazne za vožnju bez dozvole", ispričao je, zatim, da su se posle nekoliko dana njih četvorica sastali na brdu iznad Trstenika i da mu je tada Marić saopštio da je "pao dogovor" da se "odradi neki auto"
Marić mu je pokazao policijsku uniformu koju je spremio za njega i pružio mu pištolj kojim je svedok trebalo da onesvesti žrtvu i da je zatim, prema Jovanovićevom predlogu, "svuku do gola i vežu za drvo".
"Kada sam odbio, Jovanović je uzeo pištolj i uperio ga u mene, a ja i Veljović smo seli u auto i pobegli", rekao je Erić, koji je na svedočenju ustvrdio da je Jovanović već ranije pucao na jednog druga i da je bio "mozak" čitave operacije.
Po Erićevom svedočenju, Milan Veljović mu je u noći ubistva u telefonskom razgovoru rekao da je u Beogradu, te da je na dogovorenu žurku u stanu njegove devojke stigao posle 1.00 čas iza ponoći i da je tada rekao da je "u Beogradu naplaćivao neke pare".
Tokom Erićevog svedočenja u sudnici je izbio incident kada je nekolicina drugova svedoka i optuženog Marića počela da vređa i preti roditeljima Aleksandra Jovanovića, na šta ih je obežbeđenje udaljilo iz sudnice.
Specijalista sudske medicine iz Niša Jovan Stojanović, koji je radio ekshumaciju i obdukciju pokojnog Jakupa Hajdinija, rekao je da je Hajdiniju u predelu potiljka i temenog dela glave naneto više povreda "zatupastim šiljkom i zatupastom oštricom u udruženom dejstvu".
U obdukcionom nalazu Stojanović je kod žrtve konstatovao prelom kosti lobanje, dvostruki prelom donje vilice, više krvnih podliva u predelu lica, a na pitanje da li su ključne povrede mogle biti nanete metalnim delom ašova nađenim ispod leša prilikom ekshumacije, odgovorio potvrdno.
Stojanović je, takođe, potvrdio i da su neke od nanetih povreda mogle nastati kao posledica udaraca drškom pištolja, kao i da je postojala mogućnost da je Hajdini, i nakon svih nanetih povreda, ostao pri svesti.
Nakon saslušanja svedoka, sudijsko veće se složilo sa zahtevom odbrane da se u naredna dva meseca obavi psihijatrijsko veštačenje i procena psihološkog stanja optuženih, te odlučio da se psihološka opservacija obavi u specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu.
(Beta)
Za krivično delo otmice i ubistva, optuženi su dvojica policajaca, Igor Marić (23) i Aleksandar Jovanović (21) i šumarski tehničar Milan Veljović (22), svi iz Trstenika.
Oni su, prema navodima optužnice, na naplatnoj rampi autoputa kod Bubanj potoka, gde su stigli Marićevim automobilom "opel kalibra" u policijskim uniformama stopirali Jakupa Hajdinija, koji je iz Zagreba "citroenom C4" putovao porodici u Gostivar, a potom ga u blizini skretanja za Kruševac, udarili u glavu, sa lisicama na rukama ugurali u Marićevo vozilo i odvezli u šumu na Goču gde su ga ubili i zakopali.
Hajdinijev automobil sa zagrebačkom registracijom prodali su preko oglasa kupcu u Tomaševcu kod Pančeva za 3.000 evra, od svoje žrtve su pre ubistva uzeli i 350 evra, mobilni telefon i kožnu jaknu, a policijska istraga usledila je nakon poternice koju je Interpol prosledio zbog Hajdinijevog nestanka.
Pred sudskim većem kome je predsedavala okružni sudija Tatjana Mišić, iskaze su dali policajac iz Trstenika Ivica Milenković, dvojica inkasanata na naplatnoj rampi autoputa Beograd - Niš u Pojatama, Goran Simić i Dragoslav Popović, a na predlog odbrane saslušan je i Ivica Erić, drug trojice optuženih.
Milenković, koji radi kao školski policajac u Trsteniku, potvrdio je da je u dva navrata u istom danu u maju prošle godine video optuženog Jovanovića kako u novom citroenu crno-sive boje prolazi ulicama Trstenika, ali nije mogao da precizira kog dana se to gododilo.
Prema svedočenju Simića i Popovića koji su bili u smeni u noći ubistva, 5. maja oko 23 časa na naplatnoj rampi u Pojatama pojavio se automobil kojim je upravljao vozač u policijskoj uniformi i koji nije imao ulaznu karticu, te se, nakon odbijanja inkasanata da ih puste, najpre parkirao sa strane, a zatim "odbegao".
Istovremeno je drugi automobil stranih registarskih oznaka zastao malo ispred drugog naplatnog mesta, iz njega je izašao suvozač i uz opasku da žuri jer ima bolesnu ženu u kolima, platio putarinu i, ne sačekavši kusur, ušao u auto koji je nastavio put.
Popović je naveo da je prilikom prolaska automobila zaista video "priliku koja je ležala na zadnjem sedištu automobila".
Najviše pažnje izazvalo je svedočenje Ivice Erića, koji se intenzivno družio sa optuženim Veljovićem i koji je na sudu prepričao razgovore koji su se između njega i okrivljenih vodili nekoliko nedelja pre počinjenog ubistva.
Prema njegovom svedočenju, prilikom jednog susreta u trsteničkom kafiću "Tropiko" optuženi Aleksandar Jovanović ispričao je kako je, pri dolasku iz Beograda, gde je radio kao policajac, stopirao bugarskog državljanina koji se novim automobilom marke "audi" vraćao iz Nemačke.
"Aleksandar je tada rekao da je mogao da ga na autoputu izbaci iz kola i uzme auto i da ga niko ne bi mogao naći", rekao je Erić i dodao kako su nakon toga Marić i Jovanović spomenuli kako bi mogli da kod Bubanj potoka organizuju sličnu otmicu i tražili da se i on u to uključi.
Prema Erićevim rečima, on je na to rekao "da će pričati o tome" ne želeći da ih uvredi "delom i zato što su to ipak bili policajci", a Marić mu je je sugerisao da je Jovanović "u problemima i da mu treba pomoći".
Erić, kome je optuženi Marić, kako je rekao, "sređivao kazne za vožnju bez dozvole", ispričao je, zatim, da su se posle nekoliko dana njih četvorica sastali na brdu iznad Trstenika i da mu je tada Marić saopštio da je "pao dogovor" da se "odradi neki auto"
Marić mu je pokazao policijsku uniformu koju je spremio za njega i pružio mu pištolj kojim je svedok trebalo da onesvesti žrtvu i da je zatim, prema Jovanovićevom predlogu, "svuku do gola i vežu za drvo".
"Kada sam odbio, Jovanović je uzeo pištolj i uperio ga u mene, a ja i Veljović smo seli u auto i pobegli", rekao je Erić, koji je na svedočenju ustvrdio da je Jovanović već ranije pucao na jednog druga i da je bio "mozak" čitave operacije.
Po Erićevom svedočenju, Milan Veljović mu je u noći ubistva u telefonskom razgovoru rekao da je u Beogradu, te da je na dogovorenu žurku u stanu njegove devojke stigao posle 1.00 čas iza ponoći i da je tada rekao da je "u Beogradu naplaćivao neke pare".
Tokom Erićevog svedočenja u sudnici je izbio incident kada je nekolicina drugova svedoka i optuženog Marića počela da vređa i preti roditeljima Aleksandra Jovanovića, na šta ih je obežbeđenje udaljilo iz sudnice.
Specijalista sudske medicine iz Niša Jovan Stojanović, koji je radio ekshumaciju i obdukciju pokojnog Jakupa Hajdinija, rekao je da je Hajdiniju u predelu potiljka i temenog dela glave naneto više povreda "zatupastim šiljkom i zatupastom oštricom u udruženom dejstvu".
U obdukcionom nalazu Stojanović je kod žrtve konstatovao prelom kosti lobanje, dvostruki prelom donje vilice, više krvnih podliva u predelu lica, a na pitanje da li su ključne povrede mogle biti nanete metalnim delom ašova nađenim ispod leša prilikom ekshumacije, odgovorio potvrdno.
Stojanović je, takođe, potvrdio i da su neke od nanetih povreda mogle nastati kao posledica udaraca drškom pištolja, kao i da je postojala mogućnost da je Hajdini, i nakon svih nanetih povreda, ostao pri svesti.
Nakon saslušanja svedoka, sudijsko veće se složilo sa zahtevom odbrane da se u naredna dva meseca obavi psihijatrijsko veštačenje i procena psihološkog stanja optuženih, te odlučio da se psihološka opservacija obavi u specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu.
(Beta)
