SRBIJA TUGUJE: Sirene i zvona za žrtve Oluje FOTO

Reporter Monda javlja da je crkva bila puna ljudi koji su došli da odaju poštu stradalima u akciji hrvatske vojske.

Prema rečima ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina, Srbi su danas jedini narod u Evropi koji ne može da se vrati u svoje domove zato što Hrvatska to ne želi.

"Prošla je 21 godina od 'Oluje' ali ne i bol za ubijenim, nestalim i za domovima. Danas se u Hrvatskoj ne poštuju ni elementarna prava Srba, poput prava na imovinu, na penziju ili staž", rekao je Vulin novinarima nakon polaganja venca.

Prema njegovim rečima, danas će u Hrvatskoj opet biti pokliča "Za dom spremni" i paradiranja u ustaškim uniformama.

"Niko ne želi da ratuje ali dok se ne promeni hrvatska politika, koja negira srpske žrtve i zagovara povratak ustaštva, kako da se nadamo da će odnosi biti bolji? Za mir je potrebno dvoje a za sukob samo jedan", rekao je Vulin, podsećajući da za "zločinačku akciju 'Oluja'" niko u Hrvatskoj nije odgovarao.

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta kazao je da je cilj obeležavanja 5. avgusta podsećanje međunarodne javnosti da su i Srbi imali velike žrtve tokom ratova 90-ih.

"Srbi su najveće žrtve sukoba s kraja 20. veka ali pojedini zapadni centri moći, kao i Zagreb, Sarajevo i Priština, zastupaju besmislenu tezu da su Srbi agresori. Pola miliona Srba je proterano iz Hrvatske, pola miliona iz BiH a više od 200.000 sa Kosova i Metohije. Do pomirenja i stabilnosti neće doći dok preuveličavaju svoje žrtve a umanjuju naše", rekao je Linta.

Tačno u podne oglasila su se zvona i sirene u Beogradu.

Neki od građana koji su se zatekli na ulicama srpske prestonice zastali su na trenutak i tako učestvovali u obeležavanju Dana sećanja na stradanje i progon Srba iz Krajine.

Nakon parastosa i polaganja venaca okupljeni građani krenuli su u šetnju do Sava centra u kojem će biti održana memorijalna akademija pod nazivom "I Srbi su žrtve."

Centralna državna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na stradanje i progon Srba održana je sinoć u pretežno izbegličkom naselju Busije kraj Zemuna.

Za razliku od Srbije, u Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja" kojom su pod hrvatsku upravu vraćeni najveći delovi teritorija koje su držali pripadnici snaga pobunjenih Srba u Hrvatskoj.

 Centralna svečanost povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti i Dana hrvatskih branitelja biće organizovana u Kninu. O tome čitajte OVDE.
Ta akcija najveće je i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ, a u njoj je učestvovalo 138.500 pripadnika hrvatskih snaga, kojima su se, po hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.

Do akcije "Oluja" je došlo uprkos tome što se ta oblast nalazila pod zaštitom UN-a, a predstavnici bivše RSK u Ženevi i Beogradu su odbili predlog međunarodne zajednice o mirnom razrešenju, takozvani Plan Z-4.

Odluka o napadu na prostor severa Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu, doneta je na ostrvu Brioni na predlog tadašnjeg komandanta sektora Jug hrvatskih oružanih snaga generala Ante Gotovine.

Na tom sastanku državnog i vojnog vrha predsednik Hrvatske Franjo Tuđman je jasno definisao cilj operacije porucivši da treba naneti "takve udarce Srbima da prakticno nestanu s ovih prostora".

Akcija je počela 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane.

Prema dostupnim podacima u napadu hrvatske vojske i policije na Srbe u tadašnjoj samoproklamovanoj Republici Srpskoj Krajini učestvovalo je 150.000 vojnika Hrvatske vojske i 25.000 vojnika Armije BiH, što je ukupno 175.000 vojnika prema 27.000 vojnika Vojske RSK.

Hrvatski vojnici su bili moderno opremljeni i naoružani, dobro obučeni od stranih instruktora i dobro utrenirani za konkretnu akciju, uz sveobuhvatnu pomoć SAD i NATO.

Srbi u Hrvatskoj su računali na pomoć Srbije i Republike Srpske, ali ta pomoć je izostala. Nisu imali nikakve šanse da se odbrane.

Ni danas međutim još nema sasvim preciznih podataka o žrtvama.

Dokumentaciono-informativni centar Veritas saopštio je da se u evidenciji te organizacije nalaze imena 1.856 poginulih i nestalih Srba tokom i posle akciji, od čega je do sada rasvetljena sudbina 1.019 osoba.

Na evidenciji nestalih vodi se još 837 osoba, od cega 613 civila, medu kojima je 308 žena.

Prema nekim izvorima, u akciji je nestalo 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila.

O tome koliko je Srba izbeglo postoje takođe različiti podaci i oni se kreću od 220.000 do čak 340.000.

U višednevnoj akciji, kako je konstatovao i sam Haški tribunal, izvršeni su teški zločini.

Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo.

Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko podrucja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.

Vlasti u Srbiji su izbegličke kolone upućivale u centre u unutrašnjosti zemlje, uključujući i pokrajinu Kosovo.

U prvostepenoj presudi Haškog tribunala iz aprila 2011. bilo je ocenjeno da je "Oluja" bila udruženi zločinacki poduhvat, na čelu s tadašnjim predsednikom Tuđmanom, i sa je njen "cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog podrucja Hrvatima".

Tribunal je drugostepenu presudu doneo 17. novembra 2012. i njome oslobodio krivice hrvatske generale Gotovinu i Mladena Markača.

Oni su oslobođeni krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, čime je poništena prvostepena presuda kojom je Gotovina bio osuđen na 24 godine, a Markač na 18 godina zatvora.

Žalbeno veće je oslobodilo optužene po svim tačkama optužbe, mada nisu negirani zločini utvrđeni u prvostepenoj presudi.