DŽEJSON BORN (FILMSKA RECENZIJA)

Ubedljivo najbolji akcioni triler koji je do sada viđen na bioskopskim platnima u ovoj godini, saznajte i zašto!

Jason Bourne (2016)

Režija: Pol Gringres

Uloge: Met Dejmon, Džulija Stajls, Vinsent Kasel, Tomi Li Džons

Distributer: Taramaunt

"Jesmo li nešto propustile?" – upitale su me M. i T. po povratku sa projekcije "Džejsona Borna" na koju, igrom slučaja, nisu mogle da pođu sa mnom. "I jeste i niste"- pokušao sam sa kompromisnim odgovorom, ali tu nisam i stao - "Devojke, ovo nije bio film za vas. Sirove tuče pesnicama, hladnokrvne egzekucije, besomučne automobilske jurnjave, ubistva, snajperi, eksplozije. Čak ni naznake neke romanse. Eto. Ništa više od toga, ali i ništa manje od još jednog briljantnog Džejson Born filma".

I, u stvari, tome nemam više mnogo toga da dodam. Mogu eventualno da podsetim na dosadašnje filmove o Džejsonu Bornu, naročito ona tri koja je režirao Pol Gringres, mada ni preostala dva nikako nisu za preskakanje, čak ni onaj bez Dejmona. Ovo je dakle peti film iz serijala započetog još 2002. godine (TV verzija sa Ričardom Čemberlejnom iz 1988. godine nema veze sa filmskim serijalom), kada je Dag Liman prvi put doveo Meta Dejmona da oživi lik iz poprilično bezveznog romana Roberta Ladlama. Ovogodišnji Born direktni je nastavak filma "Bornov ultimatum" iz 2007.

Pogledajte trejler!

Izvor: YouTube

Ništa novo ne donosi ovaj film, fakat. Ali dovoljno je manijaka za ovakvim akcionim filmovima kojima ta činjenica nimalo neće umanjiti adrenalinski bioskopski užitak. Koji je neminovan. I to ne samo za pomenute manijake – da su M. i T. ipak mogle da pođu sa mnom u bioskop, siguran sam da bi doživele Džejsona Borna baš kao i ja, kao savršen sastojak letnjeg bioskopskog repertoara.

Born je i dalje zbunjen i u potrazi za odgovorima koji će mu otkriti ko je on u stvari i koji će mu, možda, malo rasetetiti savest pomračenu brojnim ubistvima koje je u prošlosti činio. Deset godina nakon dešavanja u "Ultimatumu", Born više nema amneziju, ali to ne znači da zna sve o sebi samom. On vreme prekraćuje tako što se golim pesnicama bori u ilegalnim ringovima širom sveta, a u ovaj zaplet će biti uvučen pošto Niki Parsons izvede spektakularno hakovanje centralnog kompjutera ozloglašene CIA-e. Uveren da hakovani podaci sadrže i ime ubice njegovog oca, Born ulazi u direktan sukob sa američkom obaveštajnom službom za koju je nekada radio. Bolna prošlost će u svakom trenutku opterećivati našeg junaka, ali ne treba nijednog trenutka sumnjati da bi takva sitnica mogla da zaustavi mašinu za ubijanje zvanu Džejson Born.

Znam da ovakav opis sugeriše da se i ovog puta radi o besmislenom holivudskom akcionom đubretu, ali svako ko izvuče ovakav zaključak ne može biti dalje od istine. Možda "Džejson Born" nije film koji će nakon projekcije inicirati inspirativne i kompleksne rasprave o bivstvovanju i sličnim temama, ali će zasigurno podgrejati neke sumnje koje svako normalan ima o modusu na koji ovaj svet funkcioniše u poslednjih nekoliko decenija. Naravno, sve zavisi od toga na koji način i sami posmatrate ili učestvujete u tom istom svetu, pa tako slobodno može da se kaže da ovaj film potvrđuje i one najradikalnije teorije o globalnim teorijama zavere ili da, pak, predstavlja čistu naučnu fantastiku, futuristiku najcrnjeg tipa. Istina je, kao i obično, negde na sredini, i upravo će se tu lomiti koplja o temi koju ovaj film, eto, ipak pokreće.

Realno, film se sastoji od četiri krupna akciona segmenta: Atina, Berlin, London i Las Vegas. Berlin u stvari može da bude i isključen iz ovog poretka jer zapravo služi samo da poveže priču, dok preostala tri grada predstavljaju domaćine istinskog akcionog spektakla. Sve ostalo je špijunska priča, tehno-triler koji daje opravdanje za milione dolara potrošene na razaranje i iako solidno i zanimljivo ispričan, taj vezivni deo ipak ostaje zapamćen samo po prelepom licu Ališe Vikander i nikad ružnijem licu Tomija Lija Džonsa, a i Kasela, kad smo već kod ovih estetskih kategorija.

Atina je potera za Bornom koja se odigrava u samom centru grada tokom masovnih anti-vladinih demonstracija. Iako se dešava noću, perfektna režija Pola Gringresa bez obzira na komičnu logistiku potere, nijednog trenutka ne ostavlja ni trunke nedoumice o tome šta se zapravo dešava iza silnih Molotovljevih koktela kojima Grci zasipaju svoju policiju. U Londonu imamo situaciju koja liči na talačku krizu, ali Born i tu uspeva da na ulicu istera masu koja će ga zaštiti pošto je ovog puta on primarna meta. Konačno, u Vegasu, stvari izlaze na čistac, ali tek posle frenetične trke kroz grad u kojoj stradaju šasije na desetine nesrećnih automobila i to na najspektakularniji mogući način. Ne bih baš da otkrivam sve detalje, ali Vensan Kasel u ovim scenama upravlja prilično moćnim vozilom za koje prepreke kao da ne postoje.

Na kraju, evo još jednog vrlo važnog podatka koji, čini mi se, mnogo govori o današnjim akcionim filmovima. Već smo, nažalost, navikli na tu imbecilnu naviku holivudskih producenata da nas u akcionim filmovima zasipaju beskrajnim eksplozijama i kompjuterski generisanim trikovima koji skoro uvek na kraju dovode do kontra-efekta – koliko mi se samo puta desilo da usred nekog takvog obračuna uhvatim i sebe i sapatnike u dvorani kako zevaju, spavaju i dosađuju se. Kod Borna nema CGI efekata, nema gedžeta, nema čak ni potoka krvi koji teku širokim svetskim bulevarima. Ovde je sve pravo, iako filmski, svaki sudar izgleda realno, svaki udarac pesnicom kao da stvarno boli, svaki ispaljeni metak ima svoju pravu putanju.

''Džejson Born'' je film koji se bavi svetom nastalim nakon Snoudena i njegove digitalne revolucije. Paranoja je ovde u glavnoj ulozi i ona je jedini faktor sa kojom ni Born, baš kao ni svi mi, ne može da se izbori. Ali ono što je ovde ipak najbitnije, svodi se na prostu kinematografsku ocenu – ovo je i pored svih manjkavosti, ubedljivo najbolji akcioni triler koji je do sada viđen na bioskopskim platnima u ovoj godini.

Ocena:

Ja: ****


Sve vesti