Velikogospojinski post uvek počinje na Svete mučenike Makaveje 14. avgusta i traje 14 dana.
Ustanovljen je u slavu Uspenija Presvete Bogorodice, kada se obeležava dan kada se Bogorodica uspela na nebo.
Post u hrišćanstvu ne znači samo odricanje od mrsne hrane i pića, već prvenstveno ima duhovnu dimenziju i ogleda se u uzdržavanju od rđavih misli, reči i dela, te pojačanju molitava i činjenju dobrih dela.
Tokom ovog posta za ishranu se koristi biljna hrana pripremljena na vodi, osim subote i nedelje kada je dozvoljena upotreba ulja i vina.
Riba se u toku ovog posta jede samo na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta po novom kalendaru.
Nekada su tokom ovog posta, koji se ubraja u stroge, bile zabranjene javne priredbe i spektakli.
Uz jednodevne postove svake srede i petka, osim mesopusnih sedmica, te praznika Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja i Krstovdana, Srpska pravoslavna crkva propisuje četiri velika posta, i to Velikogospojinski, Veliki ili Časni post, Božićni i Petrovski.
Bogorodica je velika svetica, pa se naziva i Velika gospođa, Gospojina. Prema predanju, ona je videla u snu da se nebo prolomilo pa se opet sastavilo. Smrvila je đavola i pretvorila ga u pepeo.
Bogorodica je zaštitnica porodilja, koju u nevolji pozivaju u pomoć: "O, Sveta Bogorodice, pomozi joj lakost" (da se lako porodi). Opere se Bogorodičina ikona, prihvati voda i daje porodilji da je pije.
U nekim krajevima Srbije, žene koje ne mogu da zatrudne, kleče pred njenom ikonom i mole se da ostanu gravidne pa tako i stružu predstavu njene odseće na ikoni ili fresci, piju strugotinu s vodom, da bi zatrudnele.
U nekim krajevima Srbije, žene koje ne mogu da zatrudne, kleče pred njenom ikonom i mole se da ostanu gravidne pa tako i stružu predstavu njene odseće na ikoni ili fresci, piju strugotinu s vodom, da bi zatrudnele.
