Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dači rekao je danas u Njujorku da predstavnici Prištine iznose grube neistine i laži u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Na delu je nacionalistička politika čiji je cilj ujedinjenje u jednu državu svih teritorija sa većinskim albanskim stanovništvom, rekao je Dačić na sednici Saveta bezbednosti UN

Na Kosovu je sprovedeno etničko čišćenje Srba, istakao je Dačić i rekao da je samo oko 4.000 Srba ostvarilo pravo na povratak u svoje domove na Kosovu.

Srbija je opredeljena za nastavak dijaloga sa Kosovom, rekao je Dačić, uz konstataciju da od sigurnosti južne srpske pokrajine zavisi ekonomska stabilnost celog regiona.

Šef Misije UN na Kosovu (UNMIK) Zahir Tanin ocenio je da je situacija na Kosovu tokom protekla tri meseca stabilnija u odnosu na raniji period, ali je dodao da lideri imaju obavezu da učine više za rešavanje problema nestalih tokom konflikta.

"Svi lideri imaju obavezu da učine više za rešavanje problema nestalih tokom konflikta. Sedam godina kasnije ti problemi ne smeju da skliznu sa političkog dnevnog reda", rekao je Tanin video linkom na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmotren najnoviji redovni izveštaj o radu UNMIK-a.

Dačić je ranije danas rekao da očekuje žustru raspravu.

Dačić je upozorio da će ambasadorka Kosova u SAD Vljora Čitaku danas govoriti o navodnom genocidu i etničkom čišćenju i istakao da je to još jedna "propagandna parola i laž".

"Od 427 naselja u kojima su živeli Srbi, oni su danas proterani iz 311. To jeste etničko čišćenje, ali Srba", rekao je Dačić, navodeći rezultate popisa iz 1981, koji je sproveden, kako je rekao pre Slobodana Miloševića, i 2011, koji su sprovele prištinske vlasti.

Dačić je rekao da se ne može govoriti o genocidu nad narodom kojeg danas ima 10 puta manje nego pripadnika naroda nad kojim je navodno izvršen genocid.

Srpski ministar je rekao da je u Prištini 1981. godine živelo više od 43.000 Srba, a 2011. 430, u Uroševcu ih je pre 35 godina bilo 18.000, a danas živi 32 Srba, odnosno 600 puta manje.

"U Prizrenu, gde sam i ja rođen, i koji je u 14. veku bio glavni grad Srbije, 1981. je živeo 11.651 Srbin, a 2011. 237", rekao je Dačić.

"Ovo je statistika, ovo je istina, ovo su činjenice", rekao je šef srpske diplomatije.

On je istakao da Srbija insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, kao i na regionalnom miru i stabilnosti, ali da ne može prihvatiti jednostrane akte, poput proglašenja nezavisnosti Kosova.

"Očekuje se jedna veoma žustra rasprava, pre svega sa predstavnicima Prištine. I ovoga puta će u ime Prištine biti njihov predstavnik ovde u SAD, Vljora Čitaku koja je poznata po tome da neprincipijelno i žustro, oštro od samog početka, napada Srbiju na svakoj sednici Saveta bezbednosti i ja ću se naravno svim sredstvima suprotstaviti jednoj takvoj retorici i logici," rekao je Dačić.

Srbija, kako je istakao, želi da nastavi dobre odnose u regionu, želi regionalni mir i stabilnost, ali s druge strane ne može prihvatiti jednostrane akte, kao što je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.

"Mi, takođe, insistiramo na formiranju Zajednice srpskih opština. O svemu tome razgovaraću i sa generalnim sekretarom UN Ban Ki-munom u petak, nakon sednice Saveta bezbednosti", rekao je Dačić.

Ban Ki Mun je u izveštaju period od 16. aprila do 15. jula naveo da su kosovske i srpske vlasti potvrdile posvećenost dijalogu, ali i pozvao lidere u Beogradu i Prištini da pokažu novu kreativnost, fleksibilnost i spremnost za kompromis kako bi se obezbedio napredak u dijalogu u korist svih zainteresovanih i odlučno postavilo Kosovo i širi region na put stabilnosti i razvoja.

Praktično sprovođenje sporazuma Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije "nije značajno napredovalo", naveo je on i dodao da "Beograd i Priština nastavljaju da se međusobno optužuju za manjak napretka".

Priština navodi da je Beograd blokirao sprovođenje sporazuma o energetici, telekomunikacijama i otvaranju mosta u Kosovskoj Mitrovici, dok Beograd navodi da Priština sprečava osnivanje Zajednice srpskih opština kao i da napori Kosova da se učlani u međunarodne organizacije negativno utiču na atmosferu dijaloga, piše u izveštaju.