Nosači aviona su neprikosnoveni u pomorskim bitkama još od 7. decembra 1941. godine, kada je flota japanskih nosača napala američku bazu Perl Harbur.
Da li je, medutim, 75 godina kasnije došlo vreme za penzionisanje nosaca aviona kao najmocnijeg oružja na moru? Ako je vreme, ko ce da ih zameni?
Tim pitanjima bave se vojni stratezi u clanku objavljenom na portalu Australijskog instituta za stratešku politiku.
Sve dominantne oružane sisteme vremenom neizbežno zamenjuje nova, nadmocna tehnologija. Tako su luk i strela i samostrel ustupili mesto vatrenom oružju, konj tenku, a bojni brodovi su utrli put nosacima aviona.
Nosaci aviona ce, ako niz bude nastavljen, ustupiti mesto necemu što je na umu komandanata americke vojne mornarice, cije su strategija i pomorska nadmoc bez premca u svetu zasnovane upravo na nosacima aviona.
Sjedinjene Americke Države raspolažu sa 12 nosaca na nuklearni pogon, što je za 10 nosaca više od sledece države koja ima takve brodove, i ulažu znacajan novac u nosace aviona.
Borbene grupe americkih nosaca aviona su medu najmocnijim vojnim formacijama u svetu i njihova vatrena moc je veca od vatrene moci mnogih država.
Nosaci aviona mogu da samostalno dejstvuju u gotovo svim morima na planeti i sposobni su za široki spektar operacija od klasicnog rata, preko antiterorizma do humanitarnih operacija prilikom prirodnih katastrofa.
Kriticari, medutim, tvrde da su nosaci aviona skupi i da bi taj novac mogao da bude bolje upotrebljen. Novi nosac "USS Džerald R. Ford" košta cak 13 milijardi dolara i to ne racunajuci izmedu 40 i 50 aviona, od kojih svaki košta izmedu 75 i 100 miliona dolara.
Tu bi trebalo dodati i pratnju nosaca aviona koju cine krstarice, razaraci i podmornice, što troškove povecava za više od milijardu dolara.
Mogucnosti nosaca aviona, takode, opadaju vremenom - moderni avioni imaju manja krila i kraci dolet.
Nije bez znacaja i podatak da nosac aviona opslužuje 4.300 ljudi.
Gubitak nosaca aviona svakako bi bio jedan od najcrnjih dana u istoriji americke vojske.
Istovremeno, države poput Kine razvijaju "nepristušacne zone" koje ce nosacima aviona biti previše opasne za plovidbu, što problem iz americke perspektive cini još vecim, narocito kada protivnici imaju oružje veceg dometa od njihovog.
Postavlja se pitanje da li unapredenja poput vozila bez ljudske posade, avioni veceg doleta ili cak gradnja manjih nosaca aviona rešiti problem.
Nosac aviona je zapravo ploveca vazduhoplovna baza - njegova prava snaga je u avionima koje nosi.
Na kraju bi moglo da se ispostavi da ce se nosaci aviona, za razliku od oružja koja krase vojne muzeje, pokazati kao prilagodljivi za buduce ratove.
