U Srbiji bi do kraja godine trebalo da bude usvojena Strategija za upravljanje vodama do 2034. godine koja predviđa poskupljenje cene usluge vodovoda na 1,35 evra po kubiku u narednih šest godina.
Poskupljenje je potrebno da bi bilo moguće neophodno ulaganje od čak 8,5 milijardi evra u tom periodu, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije.
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Republička direkcija za vode, PKS i SB organizovali su stručni skup na kojem su predstavljeni nacrti uredbi u oblasti vodnih usluga u Srbiji.
To su Nacrt uredbe o utvrđivanju metodologije za obračun cene snabdevanja vodom za piće sistemom javnog vodovoda i cene sakupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda sistemom javne kanalizacije i Nacrt uredbe o utvrđivanju kriterijuma za određivanje referentne cene vode.
Stručnjak beogradskog Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi", Slađana Milojković, rekla je Tanjugu da bi te uredbe trebalo da budu usvojene krajem 2016. ili početkom 2017. godine.
"Predviđeno je da se ekonomska cena vode od 1,35 evra po metru kubnom dostigne u periodu od pet do šest godina nakon usvajanja strategije. To poskupljenje će biti sukcesivno i neće svuda biti isto, već je reč o proseku. To moramo da uradimo kako bi obezbedili kvalitetnu vodu budućim generacijama", naglasila je Milojković.
Ona kaže da je situacija u Srbiji u oblasti komunalnih delatnosti, vodosnabdevanja i kanalisanja vrlo šarolika i da su u pojedinim opštinama ili komunalinim preduzećima cene vode za piće za stanovništvo dva do tri puta niže u odnosu na cene koje plaća privreda za istu uslugu.
"Imamo situaciju da su cene za kanalisanje ili sakupljanje odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda dva do četiri puta niže od cene vodosnabdevanja. Kolika će biti cena i zašto su toliko velike razlike - zavisi od komunalnog preduzeća, ali i od kapaciteta same opštine. Nažalost, u većini opština je cena vode jako niska i mnogo opština mora i svojih budžeta da izdvaja određeni deo sredstava za tekuće investiciono održavanje", rekla je Milojković.
Takođe, ni stepen naplate nije 100 odsto, dodala je ona.
Strategija predviđa da se do 2034. uloži 8,5 milijardi evra u poboljšanje infrastrukure za vodosnabdevanje, kanalisanje i zaštitu od poplava, bujica i erozija.
Dobar deo tih sredstava, prema njenim rečima, treba obezbediti iz sopstvenih sredstava, a jedan od načina obezbeđenja su naknade za vode.
"Mi danas imamo naknade za vode koje su simbolične i već godinama nisu menjane, a u svetu i pogotovo u Evropi se dosta pažnje posvećuje toj vrsti prihoda. Osim te naknade koja bi bila deo Fonda za vode, za koji se zalažemo kroz strategiju, računa se da će dosta sredstava obezbediti lokalna samouprava kroz cenu vode", rekla je ona.
Da bi lokalna samouprava i komunalna preduzeća mogla da obezbede kvalitetnu vodu za piće za sve stanovnike, privredu i ustanove, neophodno je stalno ulagati u infrastrukturu i zato je neophodno obezbediti ekonomsku cenu vode, kažu stručnjaci.
Predstavnik Svetske banke Dejvid Mišod je rekao da je voda u Srbiji dobrog kvaliteta, ali da ima socijalnu cenu, zbog čega se ne ulaže dovoljno u infrastrukturu, kao i da treba još dosta da se radi na izgrađivanju pogona za preradu otpadnih voda.
On kaže da je SB analizirala više od 400 komunalnih preduzeća u podunavskom slivu i da je u komunalinim preduzećima za vodosnabdevanje u Srbiji primećeno, na primer, da imaju dosta više zaposlenih nego što je to slučaj u EU.
"Takođe, Srbija nije najsiromašnija u regionu, a ima jednu od najnižih cena vode", rekao je Mišod dodajući da se Subotica najviše približila ekonomskoj ceni, ali i da tamo trošak za vodu iznosi svega dva odsto prihoda domaćinstva.
On je rekao da se u EU mnogo više nova ulaže u tu oblast i da je preporuka OECDa da to bude 0,5 do 1,0 odsto BDP-a, do u Srbiji to iznosi 0,2 ili 0,3 odsto.
"Oko 200 do 300 milona evra treba da investirate ako želite da ispunite zahteve EU", naglasio je Mišod.
Direktor Sektora usluga PKS Tatjana Ercegović Petrić je rekla da je cilj novih uredbi da svako ko koristi vodno dobro i objekat mora da plati realnu cenu kojom se obezbeđuje održavanje i razvoj sistema.
"Onaj ko zagađuje mora da plati cenu troškova za otklanjanje zagađenja. Bez primene ovih principa neće moći da se održavaju resursi vodosnabdevanja, a bez investicionih kapaciteta nema pouzdanosti snabevanja i održivosti sistema. Nacrtima uredbi se obezbeđuje da svi pružaoci usluga moraju da primenjuju iste elemente i način obračuna, kao i da imamo okvir na republičkom nivou", naglasila je ona.
