Radža, mučenica, ljuta - zašto je Srbi tako vole?

Pijemo je kada se neko rodi, prosipamo na pod kada neko umre, prekrstimo se pre prvog gutljaja. Pitali smo stručnjaka - zašto sve to radimo, zašto je Srbima rakija toliko važna, naročito šljivovica?

Radža, mučenica, ljuta - zašto je Srbi tako vole? Foto: Mondo/ Goran Sivački

Radža, šljivka, mučenica, ljuta... pijemo je i tepamo joj, tresemo je da vidimo kakav venac pravi i koliko je dobra. Rakija je jedina tečnost koja se peče, u nekim kućama dragocenost koja se deli samo sa najdražima i u specijalnim prilikama.

Zašto nam je rakija toliko važna, kada smo počeli da je pravimo i pijemo, i zašto se baš tako zove, pitali smo etnologa antropologa Josifa Vacića, autora izložbe "Praviti i piti rakiju", koju možete da pogledate u Beogradu u Manakovoj kući do 25. septembra.

"Smatra se da ime potiče od staroindijske reči arak za alkoholno piće od pirinča, koje se čak i danas pravi i pije. Mi smo taj naziv uzeli od Turaka. Međutim, postoji verovanje, ali ga ne možemo dokazati jer nemamo materijalne dokaze, da je destilovani alkohol u Srbiji postojao i pre Turaka. Naime, u Zapadnoj Evropi destilacija počinje u 12. i 13. veku u manastirima na Siciliji, gde prave pića koja su zvali 'aqua ardens' (goreća voda) i 'spiritus vini' (duh vina). S obzirom na to da je Srbija imala trgovinske veze sa Venecijom, moguće je da je na taj način destilovani alkohol stigao i do nas. Mnogi ne znaju, ali je kod nas nekada vino bilo mnogo važnije piće od rakije, budući da je vinogradarstvo bilo veoma razvijeno u srednjovekovnoj Srbiji."

Dakle, Srbi su prvo bili vinopije i tek sa dolaskom Turaka su prešli na rakiju. Zašto?

"Iz ekonomskih razloga. Znate izreku 'vino traži slugu, a rakija gazdu'. To znači da se vino teže pravi, čuva, skladišti, njemu treba više pažnje, dok sa rakijom nije tako. Takođe, vinova loza ne uspeva podjednako dobro na celoj teritoriji Srbije, zbog čega je rakija postala dominantna, toliko da se koristi čak i za verske obrede. Rakijom se, na primer, preliva slavski kolač u nekim delovima naše zemlje."

Josif Vacić autor izložbe "Praviti i piti rakiju" Foto: MONDO/Goran Sivački Josif Vacić autor izložbe "Praviti i piti rakiju"

Znamo da se rakija pije kada se neko rodi, kada neko umre, kada se pozivaju gosti u svatove. Da li je važno kojom vrstom rakije se to radi, ili može da se koristi bilo koja?

"Nije važno, može da bude i od šljive, kajsije, dunje... tu nema čvrste simbolike kao kada je reč o vinu koje mora biti crveno jer simboliše Hristovu krv. Jedina rakija koja je važna, da bude baš ta i nijedna druga, je ona koja se napravi kada se dete rodi, i čuva se za svadbu deteta jednog dana."

Koje je poreklo tog običaja?

"Svaki domaćin koji peče rakiju doživljavava je kao proizvod koji ima samo on i niko drugi. Što je istina jer svako pravi rakiju na svoj način, svaka ima lični pečat. Zato se domaćini vezuju za svoj proizvod, često ne žele da ga prodaju, tu rakiju čuvaju za važne događaje u porodici, a svadba je svakako jedan od takvih događaja. Takođe, zna se da što je rakija starija to je bolja, pa je i zbog toga važno da se čuva decenijama, kako bismo potom srećne događaje proslavili uz samo naš jedinstveni proizvod."

Dakle, kada nam neko ponudi svoju rakiju, to treba naročito da poštujemo. A zašto se prekrstimo pre nego što "gucnemo"?

"Postoje razna objašnjenja zašto to radimo, ali najverovatnije je to posledica zabrane koje su Srbima uveli Turci - da ne smeju da se krste. Tako je taj čin bio svojevrstan vid prkosa. Takođe, drugo objašnjenje je u vezi sa zdravicama. Znate da se često pre ispijanja rakije nešto kaže, da se taj alkohol pije za nekog ili zbog nečega. U zdravicama se u pomoć pozivaju Bog, sveci, anđeli. Kao što se prekrstimo na kraju svake molive, tako smo se krstili i na kraju zdravice."

A zašto se kucamo i gledamo u oči?

"Rakija se nekada pila samo u društvu, dakle povezivala je ljude, a kada se kucamo mi simbolički svi pijemo iz jednog istog suda. Zato se i gledamo u oči, da bismo se povezali još više. Međutim, to nije isključivo naš običaj, kao što nije i onaj da malo rakije prospemo na zemlju za mrtve. To verovanje je veoma staro, ali se održalo do danas."

rakija, alkohol Foto: MONDO

Šta je još važno, a možda ne znamo, u vezi sa ispijanjem rakije?

"Ne bi trebalo da mešamo rakije od različitog voća. Ako ste odabrali šljivovicu, pijte je do kraja, nemojte posle druge čašice da pređete na rakiju od kajsije, a potom od dunje i tako redom. To se ne radi."

Pomenuli ste šljivovicu. Da li je ta rakija Srbima najdraža?

"Postoji verovanje da su Srbi prvi napravili rakiju od šljive, ali to nije dokazano. Šljivovicu piju Bugari, Mađari, Hrvati, Nemci... U Srbiji je gajimo još od srednjeg veka, a tada smo pravili i vino od šljive koje se zvalo - vinoš. Šljiva je zahvalna za pravljene rakije jer ima dosta šećera od kojeg je se dobije dosta alkohola. Takođe, šljiva je nekada smatrana svetim drvetom. Na severu Crne Gore, gde nije bilo hrastova, sekla se šljiva umesto badanjak. Devojke su vlasi svoje kose vezivale za šljivu verujući da će im kosa rasti brže. Ako neko dete umre ono se sahranjivalo u šljiviku, koji su se nekada sadili između kuća, kao ograde između dva poseda."

Dok ste tragali za zanimljivostima u vezi sa rakijom, šta ste otkrili što vas je naročito iznenadilo?

"Odnos ljudi prema rakiji i to što su toliko vezani svoj proizvod. Daće vam da probate, ali je neki ne bi prodali bez obzira na visoku cenu koju ponudite. Iznenadila me je i zatvorenost za inovacije među pojedinim proizvođačima rakije. Takođe, bilo mi je zanimljivo i saznanje u vezi sa kazanima za pečenje rakije. Nekada smo koristili stari tip, takozvani seljački, koji možete da vidite u Etnografskom muzeju. Kljuk ili džibra, tu je uvek bio od bakra. To je ono mesto gde se voće izmulja. Ostali delovi su se pravili najčešće od hrasta koji daje poseban šmek rakiji. Ti kazani su se koristili do kraja drugog svetskog rata, kada Srbi počinju da koriste takozvani mašinski kazan, lampek, koji možete da vidite na izložbi u Manakovoj kući, i koji se koristi i danas."

Pogledajte foto galeriju i deo izložbe:

I sam čin pečenja rakije u Srbiji je specifičan, uvek se radi u društvu, uz pesmu, muziku. Da li je oduvek tako bilo?

"To je uvek bio društveni događaj koji je okupljao komšije i prijatelje, to je bila i ostala prilika da se ljudi druže, pre svega jer je pečenje rakije proces koji traži vreme."

Da li žene peku rakiju?

"Danas da, ali u prošlosti to je bio isključivo muški posao, isto kao što je spremanje zimnice, sira, kajmaka, ili pletenje ćilima, bio ženski posao. Međutim, i muškarci i žene su pili rakiju."

Kad smo već isipijanja, zašto se za rakiju koriste minijaturne čaše, a u nekim našim krajevima i čokanj?

"Postoje dve vrste rakije, kada mislimo na jačinu. Jedna je takozvana meka rakija koja ima od 20 do 23 odsto alkohola. Ona se pije iz velikih čaša. Druga je tvrda, koja se još zove i prepečenica ili ljuta. Ona je počela da se pravi tek nakon što su se pojavili novi kazani koji omogućavaju da se rakija prepeče, da se obavi dupla destilacija. Ona se pije iz malih čaša jer je izuzetno jaka."

Mnogi kvalitet rakije proveravaju pomoću "venca". Da li je taj metod zaista delotvoran?

"Ako prodrmate flašu u kojoj se nalazi rakija, na površini ćete videti venac - ako je bogat i čvrst imate zadovoljstvo da pijete dobru, kvalitetnu rakiju."

Pošto nam se čini da priča o rakiji nema kraja, rešili smo da presečemo. Ne nekim drugim pićem, već pesmom. Uživajte...

Izvor: YouTube

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava,kao i na Twitteru@Mondo_zabava.

Sve vesti