"Mi smo tragikomični!" (VIDEO)

Dragan Marinković Maca pričao je za MONDO o njegovoj predstojećoj predstavi "Sunce tuđeg neba" i problemima svih nas koji živimo na ovim prostorima, stalno se pitajući - ići ili ostati?

Predstava je prošarana presecanjem sociokulturnih faktora ovog prostora od navika, kulturnih razlika, razlicitih etnickih osecanja sa pokušajem odgovara na pitanje "zašto smo mi ovakvi, a oni takvi?".

Junak ove price je “višenacionalan i multikulturalan” i kao takav se našao u situaciji da luta svetom tražeci svoje nebo, svoj novi spas. U pokušaju da se prilagodi novoj sredini, junak ove predstave prolazi kroz mnoštvo situacija, obrtaja i stanja koje idu od euforicnog oduševljenja do neuroze, besa i kivnosti. Konstantno uporeduje svoj novi dom s onim koji je ostavio iza sebe, donoseci zakljucke koje ce biti obojene zdravim humorom.

Kraj ovog puta, raseljenog izbeglice, je povratak u zemlju koju je napustio i susret sa potpuno novim svetom, koji pokušava sad da identifikuje.

Ovo je predstava sa vizuelnim efektima, legendarnom muzikom sa ex YU prostora, plesom i koja nonstop korespondira sa stvarnošcu; faktografska je, iznosi cinjenice stvarnih dogadaja iz prošlosti, a žanrovski je tragikomedija kako bi opisala duh vremena koji je iza nas, ali nas i dalje pogada na nivou posledica prošlosti i dan danas. Ovaj satiricni komad obuhvata razlicita mesta, vremena i uspon civilizacije s krajem dvadesetog veka gde se provlaci još uvek aktuelno pitanje koje prožima vreme i prostor - Ici, ili ostati?

Imali smo prilike da razgovaramo sa Macom o aspektima življenja koji su ga inspirisali da se ovom temom bavi...

Koji je to duh prošlosti koji nas progoni I tera da tražimo “Sunce tudeg neba”?

“Meša Selimovic i Ivo Andric su to sjajno opisali. Ja jednom godišnje procitam 'Tvrdavu' I 'Znakove kraj puta' i mislim da živeci na ovim prostorima, ti svake godine više sazriš i na drugaciji nacin doživljavaš neke recenice i neke stvari iz takvih knjiga. Oni su na najbolji moguci nacin bacili svetlo na nas kakvi jesmo - cudan svet. Ogovara te, a voli, ljubi te, pa zamrzi, itd. To je jedna konstanta. Mi nismo nigde - na granici svetova, na raskršu naroda, nikom krivi i nikom dužni, a nedovoljno mangupi da se izborimo iz svega toga. Ono što mene nervira u poslednje vreme je što smo ostali bez ponosa. Ja jesam covek buntovnik, ali s razlogom. Ne mislim da kroz stvari koje direktno ili indirektno uticu na tvoj život treba prolaziti bez okreta i reakcije, jer onda si samo dete mase".

Šta je ovde tragedija, a šta komedija?

"Ne može jedno bez drugog! To je uzrocno-posledicna veza. I ovde inace ljudi ne znaju da postoji uzrok i posledica, vec uvek govore o posledici. A, šta je uzrok? Šta je komicno, a šta tragicno? Ja sam želeo da uradim kod nas verziju serije 'Mucke' sa Delbojem i Rodnijem. Tu ne bi bilo potrebe za scenaristima, vec samo uzmeš dnevne novine i uz malo talenta dobiješ sijaset ideja. Tragedija i komedija su prožete jedna drugom i neraskidive, tako da smo mi tragicno-komicni, kao što je i žanrovski ova predstava".

Ici ili ostati?

"Ja kao Dragan Marinkovic bih ostao. Ja sam tu. Jedino kada ne bih ostao je kada bi se zaratilo ponovo. Naravno, ako ne bih uspeo da izvucem drage ljude sa sobom, onda bih ostao i tad. Kao što sam prošli put ostao u zaracenom Sarajevu, jer nisam hteo mamu da ostavim. Budala bi je ubila zbog stana ili bi se ona smrzla jer nema grejanje, i ostalo. Onda sam ja tako cetiri godine proživeo jedno iskustvo koje ne želim nikome, a koje isto tako ne bih ponovo proživljavao. Ali sve se ponavlja, i ova predstava je danas toliko aktuelna, pa je možda i dobro što je 'odležala', što sam tek sad našao tim ljudi koji ce mi pomoci da ovo sve iznesem".

Kome je predstava najviše namenjena?

"U principu, svima! Da li ljudima koji imaju decu koja žele da odu, da li mladoj raji... Ne postoje ni godine, ni zvanje, ni bilo koje drugo pravilo i kategorija za odlazak ljudi. Nije to kod nas od juce. Kad smo živeli u 'divno' Titovo doba, svi danas kažu - 'mogli smo putovati gde smo hteli'. Mogli ili smo putovali? To je ozbiljna razlika. Gde su išli - u Trst po farmerke. I tad su odlazili iz ovih podrucja gastarbajteri, kad smo jeli zlatnim kašikama - šatro. Dakle, nije ova dilema od juce, samo su danas neka turbulentnija vremena generalno u svetu. Zamisli one budale. Ja sam bio u Beogradu 1999. godine kao clan Ateljea, kada su nas bombardovali i nisam hteo da idem, a nisam verovao ni da ce zbog 'Brke' (Sadam Husein, prim. aut.) bombardovati Bagdag. Idi ubij Brku, ne možeš ljude bombardovati. Tako ne mogu da verujem da je budala u Nici pogazila one ljude. Mi smo svedoci ozbiljnih nekih tektonskih poremecaja u svetu. Ali, meni je bitno da napunim frižider za decu i popijem cašu dobrog vina sa rajom. Nije mi ispran mozak, ne dozvoljavam! Ja se ujutro ne umijem, nego stavim slavinu u glavu i procistim mozak od ovog zla u toku dana".

Ako je svuda u svetu turbuletno, gde bi bilo to bolje "Sunce tudeg neba"?

"Nigde, vec tu gde jesi. Ne kažem ja, budala živi tamo gde je roden, a pametan gde mu je dobro. Možda ti je dobro gde si roden. Postoje dve vrste ljudi na svetu - stocari i zemljoradnici. Možda jeste bolje i negde drugde, ali zato je nama plakat ovako šaren, jer tako ljudi zamišljaju to 'negde drugde'. Ne možeš tako, stani, razmisli".

Poslušajte šta je Maca imao da kaže u vezi sa predstavom na konferenciji za novinare:

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava,kao i na Twitteru@Mondo_zabava.