U proteklih osam godina u Srbiju je uvezeno više od 60 miliona kilograma mesa životinja koje su hranjene GMO hranom.
Član odbora za selo SANU Branislav Gulan, u osvrtu na nedavnu izjavu ministra trgovine Rasima Ljajića da građani Srbije (ionako) jedu uvozno meso životinja koje su hranjene GMO hranom, kaže za Sputnjik da postoje zvanični podaci u Privrednoj komori SRbije, koji potvrđuju da dugi niz godina potrošači u Srbiji konzumiraju meso koje sadrži GMO.
"Samo tokom prethodne godine uvezli smo 330.000 živih svinja i 38.000 tona najlošijeg mesa treće klase“, kaže Gulan.
On ističe da živimo u zabludi da ne koristimo GMO, a da istovremeno uništavamo stočni fond, koji ne može da konkuriše jeftinoj uvoznoj GMO hrani.
"Činjenica je da se u Srbiju uvozi meso najlošijeg kvaliteta — često i ono čiji je rok upotrebe pri kraju — a pritom se na meso i ne stavljaju oznake da sadrži GMO sastojke“, napominje Gulan.
On dodaje da će Srbija u bliskoj budućnosti, u završnoj fazi pregovora oko stupanja u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) i u sklopu procesa usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU, morati da izmeni postojeće propise o GMO organizmima — odnosno, da liberalizuje (odnosno generalno ne zabrani) promet i proizvodnju takvih proizvoda na svom tržištu.
"Po pravilima STO, trajna zabrana prometa i proizvodnje GMO nije moguća, osim ukoliko se naučno ne dokaže štetnost GMO proizvoda — a do sada nije dokazano da su oni štetni. U STO postoje države koje na liberalniji ili na restriktivniji način tretiraju GMO proizvode, ali opšta zabrana prometa ne postoji ni u jednoj od 159 zemalja-članica", objašnjava Gulan.
U EU se, doduše, gaje samo dve GMO kulture, ali se dozvoljava promet oko 50 GMO proizvoda. Od dve kulture registrovane za gajenje na teritoriji EU, jedna je sorta krompira, a jedna sorta kukuruza“, kaže Gulan.
On u razgovoru za Sputnjik ističe i da je „točak istorije GMO“ nezaustavljiv, i da Srbija može taj proces eventualno samo da uspori. „Procenjuje se da se u svetu GMO kultura uzgaja na 170 miliona hektara, od čega je 50 miliona u SAD, dok se u zemljama Evropske unije GMO kulture kultivišu na svega oko 100.000 hektara.
Trenutno je Srbija jedina zemlja u Evropi koja potrebe za sojom zadovoljava iz sopstvene proizvodnje, i čak ostvari dodatni izvoz proizvoda od soje u vrednosti od oko 82 miliona dolara godišnje.
Pritom, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima tržišni lanac zasnovan na potpunom GMO Free režimu u uzgoju soje, ali ta jedinstvena situacija nije tržišno (i marketinški) valorizovana“, napominje Branislav Gulan.
On još jednom naglašava da do sada nije dokazano da je GMO štetan, i da će u narednom periodu za Srbiju najveći izazov biti kako da donese nove zakone u skladu sa standardima EU, a da tovremeno sačuva domaću proizvodnju soje i drugih proizvoda.
