Donald Tramp smatra je da Vladimir Putin "jak" lider, ali ta snaga nije donela mnogo dobrog ruskoj ekonomiji, piše u analizi američke televizije CNBC.

"Čovek čvrsto kontroliše državu", rekao je Tramp o Putinu, i dodao da je predsednik Rusije "bio mnogo više lider" nego što je Barak Obama bio lider Amerike.

Dok se u SAD i Evropskoj uniji nastavlja stabilan ekonomski oporavak, malo toga ide kako bi trebalo u Rusiji.

Prema podacima Svetske banke, bruto društveni proizvod se u Rusiji survao sa 2,23 triliona dolara (trilion - hiljadu milijardi) u 2013. godini na 1,33 triliona prošle godine - sunovrat od neverovatnih 40 odsto.

Američki BDP se, u poređenju, od udara najveće krize smanjio sa 14,719 triliona u 2008. godini na 14,419 triliona u 2009. godini, što je pad od dva odsto.

Svetska banka procenjuje da će se pad ove godine nastaviti za još 1,8 odsto, dok je stopa siromaštva porasla na sa 13,4 odsto na 14,2 odsto.

Rusija je osakaćena zapadnim sankcijama i globalnim padom cena nafte.

SAD i Evropa uveli su sankcije protiv Rusije zbog aneksije Krima 2014. godine.

Rusija je suštinski ono što se u političkim naukama naziva "petrodržava" - zavisna, poput Venecuele i Saudijske Arabije, od izvoza nafte.

Putin je snosi krivicu za oba velika problema ruske ekonomije. On nije uspeo da smanji zavisnost ruske ekonomije od proizvodnje nafte i gasa, iako lično upravlja državnom ekonomijom čitavih 16 godina.

Zapad je ošamario Rusiju sankcijama kada je Putin su ruski borci angažovani u sukobu u Ukrajini.

Stanovnici Krima su sada pod nadležnošću ruske vlade, što se naročito odnosi na isplatu penzija, posle aneksije poluostrva.

Ruska vlada je "uglavnom pustila ljude da sami shvate novu, surovu stvarnost", kaže analitičarka američke agencije Stratfor Lorin Gudrič.

Kremlj je naporno radio da smanji inflaciju pred predstojeće parlamentarne izbore, zakazane za 18. septembar, i priprema masovnu jednokratnu isplatu penzionerima, kaže Gudrič.

Metju Rojanski, direktor Instituta Kenan u Vilson centru, navodi da, uprkos obećanjima ruske vlade da će povećati penzije, šira slika ruske ekonomije obuhvata i čitav sistem izvršne vlasti, u kojem ništa nije garantovano, uprkos obećanjima.

"Jednostavno, ne funkcioniše zakonodavna kontrola vlasti, daju se obećanja, ali nema mehanizma za njihovo kontrolu njihovog sprovođenja", kaže Rojanski.

Advokat iz Njujorka Edvard Mermelstein, koji savetuje bogataše u Rusiji i državama bivšeg Sovjetskog Saveza, ocenjuje da u Rusiji "više nema biznisa".

"Stalno sam suočen sa velikim interesovanjem čitavih porodica za investiranje i iseljenje u SAD", navodi advokat.

PROSEČNA PLATA 450 DOLARA, MANJE NEGO U SRBIJI

Gudrič navodi i neka pozitivna kretanja u ruskoj ekonomiji, poput naznaka o vraćanju stranih investitora.

Centralna banka Rusije sada opisuje stanje ekonomije kao stabilno i kao glavni argument navodi smanjenje inflacije i jačanje rublje, posle velike nestabilnosti u 2015. godini.

"Pozitivni znaci, međutim, nisu dovoljni da pokriju težak ekomski udarac koji su pretrpeli građani Rusije. Prosečna plata u Rusiji je prošle godine smanjena za 9,5 procenata i pala je ispod 450 dolara - manje nego u Kini, Srbiji i Rumuniji", navodi Gudrič.

Prema državnoj statistici, Rusi 50 odsto prihoda troše na hranu, što je procenat zastupljen u mnogim afričkim državama, kaže Gudrič.

Marlen Kružkov, ukrajinsko-američka advokatica koji posluje sa ljudima iz bivšeg Sovjetskog Saveza koji nameravaju da ulažu u Americi, kaže da je biznis "užasan za njegove ruske klijente i prijatelje".

"Ljudi ne sumnjaju da sankcije nisu glavni uzrok slabljenja ekonomije (pre će biti da su to niske cene nafte i slabljenje tražnje u svetu), ali sankcije svakako ubrzavaju sunovrat ekonomije", kaže Marlen Kružkov.

Gudrič ističe i da Putin odbija da smanji troškove za vojsku dok se nastavlja angažovanje u Ukrajini, Siriji i na drugim mestima.

"Ruska vlada je kratka za 36 milijardi dolara, koji su joj neophodni da bi zadržala deficit ispod tri odsto BDP-a, prvi deficit tokom Putinove vladavine", kaže Gudrič.