Ukoliko nije reč o ozbiljnim anksioznim poremećajima koji ometaju svakodnevni život i zahtevaju stručan tretman, anksioznost ima i svojih dobrih strana.

Ali, ovde govorimo o anksioznosti "niskog intenziteta", znate, onoj vrsti kad se, dok čitate listu "27 tvitova o anksioznosti" (ili neku sličnu) prepoznate u svakom, ali ipak uspete da se nasmejete tome.

Donosimo vam tri dobra razloga da prihvatite i tu stranu vaše ličnosti:

Anksiozni ljudi su odlični u rešavanju problema. Obično prolaženje kroz listu svega što bi moglo da pođe naopako na sutrašnjem razgovoru za posao/ispitu/... ne donosi ništa dobro, samo vam se dlanovi znoje i srce kuca malo brže. Pa iako verovatno i vama samima ide na živce što uvek razmatrate najgori mogući razvoj događaja, to zapravo i nije toliko loše. Nedavna studija pokazala je da se, na primer, studenti koji se više brinu zbog rezultata ispita više i raduju kad ga polože, ali bolje podnose neuspeh i konstruktivnije pristupaju problemu ukoliko ne polože ispit od onih koji su u startu ravnodušni.

Za to je zaslužan mentalni sklop koji su naučnici okarakterisali kao "odbrambeni pesimizam" ili "proaktivno prevladavanje problema" i to je zapravo pozitivna stvar. Proaktivno nošenje sa situacijom omogućava osobama koje pate od umerene anksioznosti da imaju unapred promišljen plan delovanja ukoliko situacija počne nepovoljno da se razvija.

Zbog toga, ukoliko "crni scenario" počne da se obistinjuje oni samo treba da počnu da primenjuju unapred smišljen plan, umesto da se osećaju slomljeno jer ih je snašla nezgoda koju nisu očekivali.

Anksiozni ljudi su pametni. Ako je neznanje "blaženo", onda znanje podrazumeva "patnju". Istraživanje sprovedeno na američkim univerzitetima pokazalo je da studenti koji su skloni zabrinutosti i koji osećaju povišen nivo stresa takođe imaju i bolje rezultate na testovima inteligencije.

"Moguće je da su pojedinci koji su inteligentniji sposobni da razmotre prošle i buduće događaje veoma detaljno, što samo po sebi prirodno dovodi i do intenzivnijeg osećaja zabrinutosti", navodi se u studiji.

Ali, ovo radi i u "kontrasmeru": ljudi koji su skloni anksioznosti uglavnom više vremena posvećuju učenju jer je to jedan od načina da situaciju drže pod kontrolom, što na kraju dovodi i do boljih akademskih rezultata.

Anksiozni ljudi bolje se snalaze u opasnim situacijama. Jer, "anksiozni mozak" ponaša se kao "telohranitelj". Osoba koja je sklona anksioznosti biće opreznija, jer je njen mozak "naštelovan" tako da bolje registruje preteće negativne emocije na licima drugih ljudi. Kod njih se te emocije obrađuju u delu mozga koji je zadužen za akciju, dok je se kod osoba koje su opuštenije te iste informacije, odnosno emocije, obrađuju u delu mozga zaduženom za prepoznavanje, pokazalo je nedavno istraživanje.

To znači da u trenucima krize, anksiozni ljudi reaguju brže i spremnije jer je njihov mozak već pripremio "odgovor" na potencijalnu opasnost.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.