Među osnovcima u Srbiji sve je popularnija veoma opasna "igra davljenja", čiji je cilj da jedno dete davi drugo sve dok ga ne onesvesti, piše danas beogradska štampa.
Internet je prepun stravicnih snimaka na kojima klinci umalo umiru posle davljenja, a Htina pomoc je zbog ove smrtonosne zabave vec nekoliko puta intervenisala u našim školama.
Bizarna igra stigla je u Srbiju iz SAD preko Francuske, a njena poenta je da onaj koga dave izdrži toliko dugo da izgubi svest. Ako ne izdrži, "izgubio je" i ispada iz igre. Ceo ritual se snima i postavlja na YouTube i društvene mreže, a dešavalo se da se ceo ritual završi i tragicno, piše "Informer".
Doktorka Nevenka Dimitrijevic istice da je nova igrica vec neko vreme popularna medu osnovcima u Srbiji.
“Radim sa decom tog uzrasta, pa od njih naucim i saznam kakvim se opasnim stvarima bave. Tako sam saznala i za "igru davljenja", koja se obicno igra za vreme odmora ili posle škole. Poenta nove igre je da decaci i devojcice dave jedni druge i da što duže izdrže iz vazduha. Kada dode do padanja u nesvest, igra je završena i prelazi se na druge ucesnike. Da stvar bude gora, oni sve to snimaju telefonima i kace na društvene mreže. Prema recima mojih kolega u nekim školama, Hitna pomoc je vec nekoliko puta morala da interveniše zbog ove ludosti”, objasnila je dr Dimitrijevic.
Prema njenim recima, bilo je slucajeva da su lekari u poslednjem trenutku spasavali živote dece.
“U trenutku kada se dete onesvesti od nedostatka vazduha, bukvalno ga sekunde dele od smrti. Namerno zaustavljanje disanja, koje obicno traje oko 45 sekundi u igrici, obustavlja rad srca i dotok kiseonika do mozga... Ukoliko se dete odmah ne položi horizontalno i ne pruži mu se prva pomoc može doci i do smrti”, upozorava Dimitrijevic.
Deciji psiholog Branka Tišma smatra da je nova "igra davljenja" još jedan dokaz da naša deca ne znaju da razdvoje stvaran život od virtuelnog.
“Razvoj interneta, društvenih mreža, bogata filmska industrija sa Zapada, rijaliiti programi, sve to pogubno uticne na razvoj i ponašanje dece. Najugroženija su deca do 15 godina, jer su podložni manipulaciji, dokazivanju u društvu, pracenju trendova i poistovecivanju sa virtuelnim junacima, ne misleci o posledicama”, rekla je Tišma.
