’Ako posle svake prijateljske usluge očekuješ zahvalnost, onda nisi darovao, nego prodao’. Dostojevski.
Čeferin... Čeferin... Čeferin... Zašto mi zvuči toliko poznato?
Ok, jeste on novi gazda evropske kuće fudbala. Ipak, nešto mi se drugo mota po glavi. Čuo sam za njega mnogo pre izbora u Atini. Kako, gde, od koga, zašto... Na vrh mi jezika. Ne vredi. Znam samo da je priča zanimljiva. Odlutajmo malo. Setiću se.
Slovenac. U oktobru puni 49 godina. Ugledni advokat. Jedan od najpriznatijih u tom delu Evrope. Diplomirao pravo na ljubljanskom Univerzitetu. U fudbal ušetao preko futsala 2005. Godinu dana na čelu Lesne Litije, pa punih pet u rukovodstvu Olimpije. Od 2011. u Fudbalskoj zvezi Slovenije.
Pusti vikipediju. Treba mi nešto zanimljivije. Zovem Bakira Tira. Kolegu iz ’Anadolije’.Radio je ekskluzivni intervju sa Čeferinom neposredno pred put u Atinu.
Za koga navija? ’Slovenačku reprezentzaciju’.
Ko mu je omiljeni igrač? ’Ronaldo. Ali ne ovaj, nego Brazilac’.
Trener? ’Karlo Anćeloti?
Najlepši stadion na kome je bio? ’Alijanc Arena u Minhenu’.
Prvi Mondijal koga se seća? ’Argentina ’78’.
Hvala Baki, ali mi nije dovoljno. Mora još. Pobogu, naš čovek je na čelu UEFA. Ko će da ga razotkrije, nego mi iz regiona.
Halo Ljubljana. Andrej Miljković, kolega iz ’Ekipe’. Najtiražnijeg slovenačkog lista. Hoću nešto što se ne zna. Što još nije objavljeno:
"Sve se zna. To što je neobjavljeno, znači da ne sme da se objavi – kaže mi prijatelj sa kojim glasam za Igrača Evrope – A čim ne smem ja, ne smeš ni ti.
Ma daj, Andrej. Čuo sam da je vlasnik crnog pojasa u karateu. Daj još neku pikanteriju.
"Pet puta je prešao Saharu. Uzduž i popreko. Četiri puta kolima i jednom na motoru. Redovno posećuje džungle".
Tu smo dakle. Avanturista. Ne čudi me zašto se osmelio na trku sa krokodilima. Čuj osmelio. Pobedio! Razvalio!
Bez trunke neizvesnosti. Kao Barsa Seltik. Ili Bajern Rostov. Ostavio je mrvice Van Pragu, kao Ronaldo Bejlu i Grizmanu.
Očekivano. Kada iza vas stoje Nemačka, Italija, Francuska, Španija i Portugal, nemate razloga za brigu. Osećate se moćnim. Neuništivim. Ne postoji sila koja može da vam ugrozi pobedu. Makar ona stizala iz Holandije.
Da, bukvalno sila. Mihael Van Prag ima kraljevski pedigre. Za razliku od Čeferina, dolazi iz fudbalske porodice. Otac Jap. Tvorac najslavnije generacije Ajaksa u istoriji kluba. One Krojfove kaznene ekspedicije sa početka sedamdesetih.
Mihael se družio sa Johanom, nastavio očevim stopama i sredinom devedesetih osvojio i četvrti Kup šampiona. Suvereni vladar holandskog fudbala. Čovek od autoriteta i kredibiliteta. Dugi niz godina u najvišim organima UEFA i FIFA. Jedan od retkih koji je smeo da udari rukom o sto na sastancima kod Blatera i Platinija. Mnogo pre njihove suspenzije. Dok su bili na vrhuncu moći.
Kongres u Sao Paolu 2014. Predvečerje Svetskog prvenstva. Švajcarac završava svoju standardnu besedu. Presipanje iz šupljeg u prazno. Klimoglavci aplaudiraju, a on diže ruku i dobija reč:
"Ništa lično gospodine predsedniče, ali smatram da je došlo vreme da odete. Za dobro fudbala. Korupcija, mito i drugi skandali potpuno su narušili imidž naše organizacije. Reputacija FIFA je u strmoglavom padu. Ako niste direktno odgovorni, onda svakako snosite veliki deo krivice kao čovek koji izdaje naređenja i donosi odluke. Svet nas više ne uzima za ozbiljno".
Muk i neverica. Pogledi koji streljaju. Upereni u simpatičnog dedicu koji ne samo da nema dlake na glavi. Nema ih ni na jeziku.
69 godina. Mudar, inteligentan i drzak. Takvi nikome nisu od koristi. Naročito moćnima. Zato je i dobio samo podršku Engleske. Ne zbog stavova i ideja. Već onako... iz inata. Englezi uvek lupaju kontru. Nisu kao Rusi, koji ćute i drže se po strani. Nikad se ne sazna za koga su glasali. Misterija!
Nepoznanica poput Viljara. Zašto je odustao? Već viđen na prestolu. U sjajnim odnosima sa svim federacijama. Vršilac dužnosti već godinu dana. Alfa i omega Evropskog prvenstva u Francuskoj.
Sa Infantinom i Bekenbauerom u prvoj liniji fronta protiv kineske korporacije ’Wanda group’. Svim silama protiv njihove ideje o Ligi bogatih. Dokazao u mnogo situacija da vrhunski barata delikatnim mehanizmima u fudbalskoj diplomatiji.
Riba u vodi. Ma, ajkula. Kako je mudro prećutao Dejinu bukvicu u Budimpešti zbog prijema Kosova. Pognute glave i povijenog repa. Da se ne zameri potencijalnim glasačima. Iako je 2007. vrištao za govornicom: ’Kakav bre Gibraltar!?!? To je deo Španije!!!’. Hajde da verujemo da se povukao iz moralnih razloga.
42 prema 13! ALEKSANDAR ČEFERIN. Sa akcentom na ’I’, da odmah razjasnimo.
Bavio se 20 godina krivičnim pravom. Kaže u šali da je u fudbalu sreo gomilu potencijalnih klijenata. Predsedniče, vrag je odneo šalu.
Sudnicu je zamenio kancelarijom u Nionu. Tek je sedmi predsednik u istoriji UEFA. Ništa čudno, samo je Johanson vladao 19 godina.
Zato i ne krije prve korake. ’Ograničenje mandata. Kada si godinama prikovan za fotelju, nisi spreman za reforme’.
Solidarnost kao suština fudbala. Zatim, jednakost. ’Lakše je meni da razumem probleme malih saveza, nego neko ko dolazi iz Holandije ili Španije’.
Evolucija! Nikako revolucija. ’Bilo je grešaka u prošlosti, ali ne treba se odricati onoga što je bilo dobro’.
Ni govora o fudbalskoj NBA. Vrata elite otvorena svima. Razmišlja da poništi odluku o promeni formata Lige šampiona: ’Veliki su iskoristili vakuum moći i nametnuli svoju ideju. Spreman sam za razgovor sa klubovima, ali ne i za ispunjavanje njihovih hirova’.
Stop huliganizmu i nameštanju mečeva. ’Bolesti modernog fudbala. Planiram formiranje sigurnosnog Odeljenja. Represija nije rešenje. Potrebna je edukacija i pomoć državnih institucija. UEFA ne može sama protiv huligana’.
Finansijski fer-plej. Nastaviće stopama Platinija. ’Cifre koje se plaćaju za pojedine igrače su van svake pameti. Kao pravnik, znam da je nemoguće stati na put milionima, avionima i kamionima. Ali možemo bar da napravimo balans’.
Njeno visočanstvo, Regionalna liga. Samo je potvrdio pisanje Monda. ’Da, vodili smo ozbiljne razgovore. Sve je još uvek u početnoj fazi. Ideja podrazumeva učešće klubova koji tokom jeseni ispadnu iz Evrope. Postoji uslov svih uslova: Liga mora da bude pod patronatom UEFA i da pruža prohodnost ka Ligi šampiona i Ligi Evrope. Samo tako dolazi u obzir. Ne želimo model ABA lige koji uništava domaća prvenstva’.
Politika kao još jedna pošast. Tu je nemoćan. Svi znamo zašto. ’Fudbal je mnogo jači od politike. Borićemo se protiv njenog uticaja na sport’.Nema tu borbe, gospodine Čeferin. Radićete onako kako politika zapoveda. Pitajte Viljara.
UEFA ima novog šefa. Sedeće blizu Lakovića. Navraćaće tu i Stanković. Dekiju je dodelio Komisiju za ravoj srednjih i malih zemalja.
Budite iskreni. Znam šta vas zanima. Šta to Srbija dobija konkretno? Dozvolite, pobedio je naš kandidat. Šta nam sledi zauzvrat? Hoćemo privilegije. Želimo protekciju.
Polako. Gde žurite. Umesto Dostojevskog slušajte Dudu Maravića:
"Aman ljudi, pustimo čoveka da radi svoj posao. Pomozimo mu da se što bolje snađe u novoj ulozi. Pare nisu problem. Para ima. Ali, hajte da ih zaslužimo. Očekujemo darove sa neba, a u kući nam vlada haos. Počistimo prvo ispred sopstvenog praga. Naoružajmo se znanjem. Dovedimo u red ovaj cirkus od fudbala. Najgori smo u regionu po nedisciplini, a prvi kucamo na vrata kada zagusti. Najlakše je za svaku sitnicu tražiti pomoć UEFA".
Čeferin nije dužio posle izobra: ’Nadam se da ćete jednog dana svi biti ponosni na mene. Kao što su sada ponosni moja porodica i moja prelepa Slovenija’.
Slovenija... Slovenija... Slovenija! Da. Setio sam se.
Oktobar 2012. Očekuje nas presudna utakmica na putu ka Poljskoj i Ukrajini. Treba nam pobeda u Mariboru. Samo pobeda. Ništa drugo.
I pored svih gluposti u kvalifikacijama, tu smo. Na korak od Evropskog prvenstva.
Tri boda brišu sve srpske budalaštine. Rat Antića i Karadžića. Postavljanje Pižona. Bruku protiv Estonije. Svađu Stojkovića i Lukovića. Huliganski pir u Đenovi. Ma sve.
Put je prohodan. Sloveniji ne treba ništa. Možda nam i daju. Braća smo. Vratićemo im kada dođe vreme. A zašto ne kupimo? Svi to rade.
Sedim u kafiću u centru Maribora. U društvu prijatelja iz Slovenije. Prenosim im razmišljanja iz našeg tabora i pitanja koja zaokupljaju srpsku fudbalsku javnost.
"Ma zaboravite. Fudbalski savez Slovenije je preuzela grupa ljudi na čelu sa vlasnikom jedne advokatske firme. Čovek je vrlo ozbiljan i maksimalno pošten. Uvredio bi se da mu neko ponudi takav dogovor. Ježi se pri pomisli na prevaru".
Gospodine Čeferin, rukave do lakata i na posao. Autom, motorom, peške il’ na kamili. Preko Sahare i Nila. Neka je sa srećom u fudbalskoj džungli.
