Za srpsku vojsku bila je to "Kapija slobode". Za neprijatelje - vrh koji niko ne može da osvoji.
Pre 100 godina, odigrana je jedna od najznačajnijih, a možda i najznačajnija bitka u istoriji Srbije i srpske vojske. Od 30. avgusta do 23. septembra 1916. godine vođena je bitka za Kajmakčalan.
Srpska vojska, rešena da otvori "Kapiju slobode", neustrašivo se suočila sa jakim neprijateljskim snagama. Posle velikih, strašnih borbi, srpska vojska je pobedila, probila Solunski front i posle više od godinu dana pono zakoračila na teritoriju svoje otadžbine.
Cena koja je plaćena bila je veoma visoka - poginulo je 4.438 Srba. Ukupno je na vrhu Kajmakčalan koji se uzdiže do 2.251 metar, živote ostavilo više od 10.000 ljudi (što srpskih, što neoprijateljskih snaga). Rovoi, duboki i do metar i po, na pojedinim mestima posle bitke bili su dupke puni leševa.
Neprijateljska bugarska vojska smatrala je ovaj položaj neosvojivim i dala mu je ime, inspirisana svojim mitskim junakom - "Borisov grad". Za njegovu odbranu, određena je 3. bugarska divizija.
Za Srbe, sem strategijskog, Kajmakčalan je imao značaj i zbog toga što se preko njegove najviše kote protezala državna granica Kraljevine Srbije. Njegovim osvajanjem, posle deset meseci izgnanstva vratili bi se u Srbiju. Srpski vojnici bili su zbog toga posebno motivisani da učine ono što je neprijatelj smatrao nemogućim. Opsednuti zauzećem Kajmakčalana, Srbi su ga nazivali "Vrata Srbije" ili "Kapija slobode".
Kada je Nikolić završio govor na Kajmakčalanu, harmonikaš je zasvirao "Pukni toro"
