Probao sam da razumem kriket. Nisam uspeo

Ambasade Australije i Velike Britanije organizovale kriket meč u Lisičijem jarku kod Beograda. MONDO je bio tamo u nameri da vam prenese čari ovog sporta, ali... Ambasador Britanije: "Bar su pravila jasnija nego ofsajd u fudbalu".

Probao sam da razumem kriket. Nisam uspeo Foto: MONDO/Predrag Vujić

Pre nekoliko godina, nekolicina avganistanskih izbeglica je po povratku iz Pakistana sa sobom donelo kriket. Sport za veći deo planete nepoznanica, koji igraju Englezi, Australijanci, Pakistanci i Indijci, vremenom je Avganistanu doneo veliku radost. Ti enzuijasti koji su se vratili u domovinu iz izbeglištva, preneli su zainteresovanima osnove ovog sporta, da bi se 2015. godine reprezentacija Avganistana plasirala na Svetsko prvenstvo!

Ova romantična ljudska i sportska priča držala me je prikovanog za televizor dok je emitovan dokumentarni film o Avganistancima i njihovom kriket timu (potražite ga na YouTube). O kriketu apsolutno ne znam ništa, osim da jedni bacaju lopticu, drugi pokušavaju da je udare motkom i tu se računaju neki poeni.

Koji dan posle tog dokumentarnog filma na BBC, u redakciju MONDA stigao je poziv da prisustvujemo egzibiocnom meču preddtavnika australijske i britanske ambasade u Lisičijem jarku. OK, idem, valjda ću uspeti da ukapiram pravila, pomislih.

Uzgred, saznao sam da i u Srbiji, i to još od 2010. godine postoji Kriket federacija(!), ali je ovaj sport još u povoju. Ima stotinak aktivnih igrača, pa je odlazak na meč diplomata-kriketaša imao dodatnu notu egzotike. 

Meč u Lisičijem jarku je održan na inicijativu australijske ambasade, koju su Britanci odmah podržali, a sve u cilju podrške Srpskoj kriket federaciji.

"Za nas, Britance, kritike je tradicija. Smatramo ga tipično 'engleskim' sportom, mada ima sve više zemalja koje prave kriket timove i to je dobro i lepo. Evo i danas ovde imamo decu sa opštine Palilula i dobri su u učenju kriketa", rekao je za MONDO ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif.

Gospodina ambasadora pitao sam i za Avganistance, odnosno da li i Srbija, možda, kroz koju godinu može da se nada učešću na Svetskom kupu u ovom sportu, na šta je on odgovorio: "To zavisi od vaših igrača, ali ljudi iz Srpske kriket federacije su zaista predani i talentovani su. Zašto da ne? Uostalom, sve više i više zemalja osniva timove".

Da, ali pravila su za većinu nas potpuno nepoznata, ne znamo ni kad da se radujemo, nastavio sam razgovor sa ambasadorom.

"Ovo jeste specifična igra, ima mnogo pravila i treba ih sve savladati, komplikovana su. Ali, znate šta, bar su jasnija nego ofsajd u fudbalu", rekao je dobro raspoloženi britanski ambasador i potom dodatno poentirao: "Znate šta je još jedna prednost ovog sporta, pogotovo za vas u Srbiji? To što nema crnih i crvenih dresova, nego nekih drugih boja", aludirao je ambasador na veliko rivalstvo Partizana i Crvene zvezde.

Trofej pepela - The Ashes

Simboličan naziv turnira održanog nadomak Beograda. Preuzet je iz originalnog naziva "Trofej pepela“ (The Ashes) koji je 1882. godine skovao Redžinald Širli Bruks, novinar britanskog sportskog nedeljnika "Sporting times", sa satiričnim osvrtom na poraz Engleza u meču koji su igrali sa Australijancima na londonskom Ovalu. Prema rečima autora, tada je kriket u Engleskoj "umro a pepeo je odnet u Australiju". Danas se The Ashes smatra jednim od najprestižnijih trofeja među svim sportovima, utakmice se igraju na svakih 18 meseci a posle desetak godina dominacije Australije, trofej se konačno nalazi u rukama Engleza.

Dok smo mi ćaskali, Britanci i Australijanci, pomognuti po kojim srpskim "kriketašem", vodili su bitku na specijalno uređenom terenu. Ovo je sport u kojem Britanci i Australijanci imaju rivalstvo duže od 130 godina.

"Naše utakmice su na život i smrt", kaže britanski ambasador.

- PRAVILA -

"Za mene kriket je jednostavna igra. Neka bude jednostavna, izađi i igraj“, izjavio je, svojevremeno, Šejn Vorn, legenda australijskog kriketa

Iako mi je nekolicina objašnjavala uspeo sam da "pohvatam" tek neka od njih. Postoje više kriket utakmica, sa različitim brojem igrača. Ovaj koji smo gledali bio je tventi-tventi format (T20).

Kriket igraju dva tima od 11 igrača sa palicom i lopticom na travnatom terenu ovalnog oblika i prečnika 100 metara. Centralni deo terena je tzv. pič (dugačak 20m/širok 3m), pravougaonog oblika na kojem se nalaze viketi (3 štapa ubodena u zemlju stoje jedan pored drugog).

Bacanje, udaranje i filding su tri osnovna elementa igre a kriketaši koji se podjednako dobro snalaze na svim pozicijama poznati su kao ol-raunderi (all rounders). Na terenu se istovremeno nalazi 11 igrača filding tima i dva udarača iz protivničkog kao i sudija (“umpire” ) čije su odluke, kao i u tenisu, neprikosnovene.

Meč se sastoji iz dva iningsa (poluvremena). Svaki inings je sačinjen od nekoliko setova od šest ispravnih bacanja (overi: 20,40,50) koji se završavaju ili istekom poslednjeg predviđenog overa ili kada svi udarači budu izbačeni iz igre (all out).

T20 ili “tventi-tventi” je najkraća i najatraktivnija forma kriketa u 20 overa gde svaki inings traje u proseku od 75 do 90 minuta, odnosno oko 3 sata ukupno.

Najčešće kriket igraju dva tima od po jedanaest igrača. U igri se koristi loptica koja se udara palicom odnosno batom, a teren je travnato polje približno elipsoidnog oblika. Na sredini se nalazi pravougaono polje dugo 20 metara, a sa obe strane polja su drvene letve sa prečkama - vratnice (wicket). 

Poenta je da bacač loptice (koja je prilično teška i ne daj bože da vas potrefi po glavi) nadmudri udarača i proba da pogodi taj "wicket" (vratnicu). Ako pogodi, automatski udarač ispada iz igre i menja ga drugi.

Bacač snažno zabacuje tvrdu kožnu loptu veličine pesnice sa jednih vratnica ka suprotnim gde se nalazi igrač sa drvenom palicom. Pre nego što stigne do udarača koji brani svoje vratnice lopta najčešće jednom udari o tlo. Još jedan udarač stoji pored bacača ali on nema aktivnu ulogu dok njegov tim napada.

Udarač pokušava da udari loptu palicom i otrči do suprotnog dela pravougaonog polja i menjajući mesto sa drugim udaračem postiže poen. Međutim, igrač može da trči i bez udaranja lopte ili da udari loptu a da ne trči. Ako lopta udari u vratnice dovoljno jako da obori prečke pre nego što je udarač na sigurnom mestu, taj udarač onda izlazi iz igre, tj. ispada.

Udarač može da ispadne takođe ako ne spreči da lopta obori sve prečke ili ako igrač u polju uhvati "živu" loptu, tj. ako je uhvati pre nego što ona udari o tlo. Kada udarači više ne pokušavaju da trče proglašava se "mrtva" lopta i ponovo se baca.

Kada ispadne iz igre, udarača zamenjuje drugi udarač iz istog tima. Na terenu mogu biti dva udarača i posle deset udarača timovi menjaju stranu. Na kraju utakmice pobeđuje tim sa više poena postignutim trčanjem.

OK, i meni je ovo bilo komplikovano, a to nije ni deseti deo svih pravila!

POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE



Za Britance i Australijance ovo je celodnevna zabava, prilika za piknik sa porodicom, za pauzu, lakši obrok, a bilo je tu i piva (bingo!).

Australijanci i Britanci, koji žive u Beogradu, uživali su u potezima kriketaša, aplaudirali i jednima i drugima, dok smo mi gledali i, uglavnom, zevali, posmatrajući mnogo više padobrance koji su izvodili skokove na obližnjem aerodromu i poligonu

"Ništa me ne pitaj, ni ja ništa ne kapiram", rekli su mi, uz osmeh, naši ljudi, zaposleni u obe ambasade.

Ako je neko zainteresovan za kriket, možda da jednog dana pronese slavu srpskog tima, najbolje je da se informišete na stranici www.serbiacricket.com

Ambasadore Kif, izvinite, ali ja ipak razumem šta je ofsajd :) Odh da gledam fudbal!

Tagovi:

Povezano

Sve vesti