Ponovljeno suđenje Darku Šariću i ostalim optuženim za šverc 5,7 tona kokaina iz Latinske Amerike u zapadnu Evropu počelo je danas u Specijalnom sudu u Beogradu.
U kratkom izjašnjenju o krivici Šarić je rekao da mu optužnica deluje kao "lepo napisana pričica", ali da ne razume za šta ga tužilac konkretno tereti.
"Već sedam godina svašta govore o meni, zato sada više neću da pričam da nisam kriv, nego kažem "neka mi dokažu", rekao je prvooptuženi.
Krivicu su negirali ostali optuženi, kao i Darko Tošić koji je nedavno izručen iz Holandije i prvi put se pojavio na suđenju, dok je na nakon prvog, poništenog, suđenja bio osuđen u odsustvu.
Na početku današnjeg suđenja tužilaštvo je saopštilo da ostaje pri svim ranije izvedenim dokazima uključući i prisluškivane telefonske razgovore, dok je odbrana optuženih tražila njihovo potpuno izuzimanje.
U uvodnoj reči pred Specijalnim sudom u Beogradu, tuzilastvo je tvrdilo da su presretnuti telefonski razgovori zakonito pribavljeni, kao i da su validni iskazi trojice svedoka saradnika.
Odbrana je pak od sudskog veća zatrazila da se prusluškivani razgovori izuzmu iz predmeta i ne koriste kao dokaz, tvrdeći da nije precizno utvrđeno kome pripadaju glasovi čuju na tim snimcima.
Branioci optuženih su tražili i da se opredeli period u kojem su telefonski razgovori presretani i prisluškivani, tvrdeći da je optužnica neprecizna.
Takođe su osporavali iskaze svedoka saradnika, za koje tvrde da su lažni.
Glavni pretres u tom postupku je zakazan i za sutra i sredu.
Osim Šarića, suđenje će se ponoviti i prema Goranu Sokoviću koji je u bekstvu, Željku Vujanoviću, Rodoljubu Raduloviću koji je takođe u bekstvu, zatim Nenadu Novakoviću, Bošku Nediću, Marku Pandrcu koji je u bekstvu Nikoli Dimitrijeviću, Živku Sidinskom, Bobanu Stojilkoviću, Marku Daboviću i Borislavu Tunjiću.
Ponovo će se suditi i odbeglim Nebojši Sretenoviću, Marku Račiću i Vladimiru Račiću, Petru Obradoviću i Milovanu Milovcu, kao i svedocima saradnicima Drašku Vukoviću, Radanu Adamoviću i Nebojši Joksoviću.
Na optuženičkoj klupi ovog puta zajedno sa Šarićem trebalo bi da se nađu još dvojica optuženih koji su bili u bekstvu u vreme početka prvog suđenja - Mihailo Đoković, koji je osuđen u posebnom postupku nakon što je prošle godine uhapšen u Italiji i potom izručen Srbiji.
Šarić se jedini iz grupe optuženih nalazi u pritvoru, dok se ostali, koji nisu u bekstvu, brane sa slobode.
Prvostepenom presudom, koju je Apelacioni sud ukinuo krajem maja prošle godine zbog loše vođenog postupka, Šarić je bio osuđen na 20 godina zatvora, a ostali na višegodišnje zatvorske kazne.
Bojan Stanojković, Darko Gazdić i Aleksandra Mašić su pravosnažno oslobođeni optužbi u tom procesu, jer je Apelacioni sud u odnosu za njiih potvrdio prvostepenu presudu, dok je devetoro optuženih za pripadništvo "Šarićevoj grupi" ranije osuđeno na osnovu sporazuma o priznanju krivice i trajno im je oduzeta sporna imovina.
Na novom suđenju optuženi će imati priliku da ponovo iznose svoju odbranu ako to žele, ponovo će se saslušavati svedoci saradnici i drugi svedoci, preslušavaće se prisluškivani razgovori i drugo.
Šarić se predao srpskim vlastima 18. marta 2014. godine od kada se nalazi u pritvoru. Pre toga je od početka postupka u oktobru 2009. godine, bio u bekstvu.
Proces se vodi po šest spojenih optužnica zbog šverca više od ukupno 5,7 tona kokaina iz Urugvaja, Brazila i Argentine u zapadnu Evropu tokom 2008. i 2009. godine.
Prema optužnici, članovi Šarićeve organizovane kriminalne grupe međusobno su komunicirali preko SMS poruka i šifrovanih telefonskih brojeva, mada su im policija i domaće i strane tajne službe ušle u trag, pa je prvo hapšenje ove grupe usledilo u Urugvaju 15. oktobra 2009. godine i istovremeno u Srbiji u akciji "Balkanski ratnik".
Apelacioni sud je ranije saopštio da su ključni razlozi za ukidanje prvostepene presude Darku Šariću i ostalima to što nisu dati jasni razlozi povodom pravnog pitanja vezano za mogućnost primene instituta produženog krivičnog dela kod neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga.
Pored toga, razlog je i nedovoljna obrazloženost konkretizacije radnji okrivljenih ponaosob, kao i korišćenje presude na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela.