U gradu na Begeju danas održa protest zbog oduzimanja petogodišnjeg mališana iz hraniteljske porodice i ekspresnog slanja za Švedsku. Sve se desilo na prepad, za tri dana, kaže hraniteljka.
Nekoliko desetina građana je večeras učestvovalo u protestnoj šetnju u Zrenjaninu u znak podrške hraniteljki Ljiljani Radulović, koja tvrdi da joj je "oteto" petogodišnje dete, i nelegalno dato stranim državljanima na usvajanje.
Sa druge strane, zrenjaninski Centar za socijalni rad smatra da je sve urađeno u skladu sa zakonom, a iz Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku takođe tvrde da su sprovedene sve neophodne stručne procedure za usvajanje.
Ipak, protesna šetnja organizovana je od zrenjaninskog hotela "Vojvodina" do Centra za socijalni rad gde im se obratila Ivana Mandić, čije je dete išlo u vrtić sa petogodišnjim dečakom o kome je od njegovog trećeg meseca brinula Ljiljana Radulović, kao hraniteljka.
Ivana Mandić je pitala kako su svih ovih godina država i Centar za socijalni rad imali poverenja da dečak živi i raste pored hraniteljke, zbog čega se tako dugo čekalo na usvajanje i zašto je to, kako je navela, sprovedeno u tako kratkom roku, bez obaveštenja hraniteljke da dete pripremi za to.
Ona je upitala i da li je "trauma naglog odvajanja od hraniteljke najbolji interes za dete".
POTRESNA PRIČA HRANITELJKE
"Kada je došao kod mene, bio je kao veknica hleba, majušna beba od tri meseca. Rekli su mi da je biološkim roditeljima oduzeto roditeljsko pravo. Za ovih pet godina dosta smo se vezali jedno za drugo. Volela bih da bude srećan, ali bojim se za njega, jer cela ova procedura usvajanja u Švedskoj ide prebrzo. Odvojili su ga od mene za samo tri dana. Gotovo da ne spavam, živim samo na vodi."
Ovako, za “Večernje novosti”, priča Zrenjaninka Ljiljana Radulović, koja ne može da se pomiri sa brzinom i načinom na koji joj je oduzet dečak o kome je brinula od pelena. Zbog ovoga su ogorčeni i roditelji dece iz vrtića u koji je mališan išao, njihove komšije i drugi Zrenjaninci, koji su za danas najavili miran protest.
"Ne znam zašto je njegovim biološkim roditeljima oduzeto roditeljsko pravo, kad je došao kod nas, nije imao vidljive povrede. Ima trogodišnjeg brata, koji i dalje živi sa majkom i ocem. On je u septembru napunio pet. Pre dve godine mi je umro suprug i od tada smo ostali upućeni jedno na drugo", kaže Radulović.
Ljiljana nikada detetu nije rekla da ga je rodila, već da ga je donela, ne znajući kako da objasni detalje, a dečak ju je od početka zvao mama, jer za drugu nije znao.
U aprilu su mi u centru natuknuli da bi možda moglo da bude stranog usvojenja, ali da je sve stopirano zbog izbora. Od tada niko ništa nije pominjao, da bi me prošlog petka pozvali da dođem u utorak, jer će možda stići ljudi iz Agencije za usvajanje. Onda su me u utorak kolima centra poveli u Beograd, u Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, gde sam videla i usvojitelje iz Švedske sa prevodiocem", priča Ljiljana.
Istog dana potencijalni usvojitelji došli su u Zrenjanin da upoznaju dečaka, ali je susret bio kratak, jer je mališan išao kod drugara na rođendan. Viđali su se i u naredna dva dana, ali napolju, da bi trećeg dečak rekao da neće sa njima.
"U petak je rekao da je umoran. Molila sam ga da se obuče. Plašila sam se da neko ne pomisli da ga ja nagovaram na otpor. Kada je došla socijalna radnica, pred njom je rekao da neće od mame, ali se predomislio kada je uzvratila da idu u igraonicu i da će ga vratiti “dok mama skuva ručak”. Pitala sam kad se vraćaju. Uzvratila je: “Nemojte o tome pred detetom, javiće vam se iz centra”, kaže Ljiljana.
Od tog petka, kako tvrdi, dete se nije vratilo. Tražila je potpisan papir da dečak nije s njom. Rečeno joj je da nema potrebe. Kaže, celog vikenda joj se niko nije javljao i jako je brinula, a onda joj je komšinica rekla da je videla dečaka u igraonici, u tržnom centru.
"Pošla sam tamo samo da vidim da li je sve u redu, bez namere da pravim scene. Bila sam zabrinuta. Da su me pustili da ga vidim, samo bih ga poljubila i rekla da ide da se igra. Ali prevodilac je odmah zvala socijalnu radnicu i ispao je incident", kaže Ljiljana.
Ivana Mandić, koja je prisustvovala sceni, kaže:
"Dečak se otimao i uzbuđeno ponavljao: "Mama je došla po mene, moram da idem”, dok je prevodilac skočio na gospođu Ljilju i počeo da je vređa. Budući tata je stavio mališana na krilo i nešto mu govorio na švedskom, ali se dete otimalo i plakalo."
Ljiljana tvrdi da su muž i ona želeli da usvoje dečaka, ali da im je rečeno da hranitelji nisu adekvatni usvojitelji. Ispostavilo se da je smetnja to što je sa svojih 60 godina od deteta starija više od 45 godina, što je zakonska prepreka.
Ona je uplašena šta će sa detetom biti i obratila se i tužilaštvu i Ministarstvu, tražeći da joj se omogući kontakt sa dečakom.
