Kravlje mleko pre druge godine - izbegavati

Lekari NISU protiv kravljeg mleka, i tu ne postoji nikakva "velika zavera". Ali, lekari JESU protiv preranog uvođenja kravljeg mleka u ishranu dece i to iz više razloga koji se, svi do jednog, tiču zdravlja vašeg deteta.

34
A- A A+

  Ishrani, a naročito ishrani dece poslednjih godina posvećuje se sve veća pažnja. Istorijski gledano, ljudi su se ranije hranili zdravije, hrana se spremala svakodnevno a i same namirnice bile su kvalitetnije. Kad danas kažemo "a kako su naše bake gajile decu" to ima određenu težinu u istorijskom kontekstu. Majke su nekada imale razvijenu svest o dojenju koja je počivala na tome da bebi prosto nije imalo šta drugo da se da, pa su deca neretko sisala i sa pune dve, tri godine. Možda i vi u porodici imate nekog starijeg za koga se kao simpatična anegdota iz detinjstva prepričava da je svojevremeno "nosio hoklicu i sisao" sa tri, četiri godine?

Danas se niko ne zalaže za to, naravno, ali istina je da je majčino mleko ubedljivo najbolja hrana za bebu, i tu nema dilema. Majke zato treba ohrabrivati da doje - u prvih šest meseci bebinog života isključivo, a zatim i do druge godine. Iako se danas javlja trend produženog dojenja i nakon navršene dve godine, za tim zaista nema potrebe. U trećoj godini, dojenje više nema nikakvog smisla, nutritivno dete ne dobija ništa korisno, a time se samo stvara vezanost za majku koja dugoročno može ostaviti i štetne posledice, kaže dr Goran Vukomanović, pedijatar iz Univerzitetske dečje klinike u Beogradu.

Ipak, i pored činjenice da danas imamo gotovo neograničen pristup informacijama i da se zdravoj ishrani (konačno) posvećuje pažnja koju zaslužuje, neke nedoumice koje vuku koren upravo iz "a kako su naše babe" logike i dalje su tu.

Jedna od najčešćih dilema kad je u pitanju ishrana dece je pitanje uvođenja kravljeg mleka u ishranu.

Mit ili činjenica: Dojena deca imaju bolji imunitet

"Deca koja su dojena imaju bolji imunitet i to nije mit već apsolutna istina. Imunitet je kompleksna stvar koja značajno prevazilazi nivo odbrane od bakterija i virusa. Dakle, mi znamo da beba koja je dojena ima u prvoj godini života manje šanse da dobije proliv izazvan rota-virusima, ili respiratorne infekcije. Ali, ono što je lekarima još važnije su 'udaljeni' efekti dojenja. Imunitet ponekad može da bude i poguban po nas, kad se jave autoimune bolesti, tako da naš sopstveni organizam upropaštava delove našeg tela autoimunom reakcijom. Danas se zna da je kod beba koje sisaju prvih 6 do 12 meseci znatno manji rizik od razvoja autoimunih bolesti kasnije tokom života. Dakle, odgovor na pitanje je nedvosmisleno: DA, deca koja su dojena imaju bolji imunitet."

Ponovićemo još jednom: dojenje nema alternativu. Ako mama može i želi da doji, to je nesumnjivo najbolji izbor. Ali, ako ne može (ili ne želi iz bilo kojeg razloga, jer dojenje je ipak duboko lična stvar), važno je da zna: kravlje mleko NIJE za decu mlađu od dve godine, i ukoliko morate da dete hranite ili dohranjujete, moraćete da se oslonite na adaptirano mleko. Evo i zašto...

Za početak, da raščistimo jedno: lekari NISU protiv kravljeg mleka, i tu ne postoji nikakva "velika zavera" pedijatara i kompanija koje proizvode adaptirana mleka za bebe. Ali, lekari JESU protiv preranog uvođenja kravljeg mleka u ishranu dece i to iz više razloga koji se, svi do jednog, tiču budućeg zdravlja vašeg deteta.

"Bebe u prvoj godini ne smeju da uzimaju kravlje mleko, i to nije ništa što smo mi izmislili. Taj stav podržavaju sve velike svetske organizacije koje se bave pedijatrijom i nutricionizmom. Dakle, do druge godine života nema kravljeg mleka, ali ni jogurta, sira i generalno bilo kakvih mlečnih proizvoda", kaže dr Vukomanović.

Pa ipak, roditelji često dođu sa stavom "ali nama svi kažu, sa osam, devet meseci može jogurt"?

"Ne, ne može jer to nije mleko koje treba vašoj bebi. Problem sa kravljim mlekom, ukratko, je u tome što ono ne sadrži dovoljno onoga što treba vašoj bebi, ali zato sadrži mnogo onoga što vašoj bebi nije potrebno. Većina pedijatara to zna, i većina pedijatara tako i savetuje svoje pacijente. 'Mi smo odrasli na kravljem mleku' nije argument, i lekari koji rade sa decom bolno su svesni problema koje kasnije može izazvati takav stav roditelja."

"Danas se u Srbiji najviše umire od kardiovaskularnih bolesti, a znamo da je gojaznost jedan od faktora koji do toga dovodi. Takođe znamo da prevencija gojaznosti počinje na rođenju. Ono što beba jede u prvih šest do 12 meseci je od krucijalnog značaja za prevenciju gojaznosti, a mi se danas susrećemo sa slučajevima da deci od 12 ili 14 godina treba terapija u vidu lekova za snižavanje visokog krvnog pritiska jer su u toj meri gojazni da im se više ne može pomoći na drugi način", kaže dr Vukomanović.

Kako se u tu slagalicu "uklapa" kravlje mleko?

"Beba je stvorena za mamino mleko, a mamino mleko za bebu. Sistem organa za varenje je u tim ranim mesecima takav da ne može da se izbori sa mlekom drugog porekla. Za početak, kravlje mleko sadrži daleko više proteina od majčinog, a beba koja tek prestaje da sisa ne može da izdrži taj proteinski udar", kaže dr Vukomanović.

Debelo dete NIJE zdravo dete

"Jedna od najčešćih zabluda je da deca plaču zato što su gladna. Zdrava beba koja lepo napreduje i dobija na težini onoliko koliko je predviđeno nikad ne plače zato što je gladna. Beba koja dobro napreduje a jede noću je na putu ka gojaznosti. Zato noćne podoje treba ukinuti u drugoj polovini prve godine", kaže dr Vukomanović.

Proteini su jako važni za rast i razvoj, ali nije dobro ni da ih ima previše. Prvo, zato što se tako opterećuju bubrezi, a drugo, jer se tako stvara podloga za razvoj gojaznosti u kasnijim godinama. Velika količina proteina u mleku dovešće do prevelikog napretka u težini, a ako se to desi u prve dve godine života deteta, mnogo je veći rizik od gojaznosti u tinejdžerskom uzrastu ali i kasnije, u odraslom dobu.

"Pored toga prevencije gojaznosti jedan od razloga zašto pedijatri ne vole da se kravlje mleko prerano uvodi u ishranu je rizik od alergija. 'Krupni' mlečni proteini iz kravljeg mleka imaju ono što se u medicini naziva veliki alergijski potencijal, pa ukoliko se ono prerano uvede u ishranu rizik od pojave alergije je prilično veliki. Ta alergija ponekad se vidi odmah i onda je lako rešiti problem, ali nekad je i podmukla, razvija se mesecima, dete bude bolešljivo, ne napreduje kako treba... Najbolji način za prevenciju je sačekati sa uvođenjem kravljeg mleka do druge godine", kaže dr Vukomanović.

Još jedan od razloga zbog kojeg bi uvođenje kravljeg mleka trebalo odložiti je rizik od anemije.

"Nedostatak gvožđa vodi ka malokrvnosti, a njega u kravljem mleku ne samo da nema, već kravlje mleko zbog visoke koncentracije soli (sulfata, fosfata) sprečava organizam da iskoristi gvožđe koje se unese kroz druge namirnice, žumance, meso... Za razliku od kravljeg, mamino mleko, iako ni ono ne sadrži dovoljno gvožđa samo po sebi, pomaže da se gvožđe iz hrane efikasno resorbuje u krv i stavi na raspolaganje koštanoj srži da proizvodi zdrava crvena krvna zrnca."

Tu je i problem viška natrijuma koji će opteretiti bebine nezrele bubrege, ali i manjak esencijanih masnih kiselina koje su neophodne za pravilan razvoj mozga i vida, ali i srca i krvnih sudova. Kravlje mleko ne sadrži ni probiotske kulture.

Majčino mleko obezbeđuje kolonizaciju "dobrih" bakterija u crevima bebe. One su od presudnog značaja za dobro varenje, ali su važne i za snažan imunitet. Njih u kravljem mleku takođe nema. U jogurtu ih, doduše ima, ali jogurt ima sve ostale mane kravljeg mleka koje su neprihvatljive za bebe u tako ranom uzrastu.

A kozje mleko?

Živimo na području gde se kozjem mleku pripisuju gotovo magijske karakteristike, to je mleko koje 'leči' maligne bolesti, kamen u bubregu, probleme sa jetrom, a za decu je 'najbolje za imunitet'. "Ništa od toga nije tačno. Kozje mleko ima svoje mesto, naravno, kasnije u životu, ali ne u ranom uzrastu. Kozje mleko ima sastav koji je užasno daleko čak i od kravljeg mleka, a o humanom da i ne govorimo. Dakle, deci u ranom uzrastu ni slučajno se ne sme davati kozje mleko", kaže dr Vukomanović.

Zbog svega toga, preporuka pedijatara je jasna: pre druge godine NE UVODITI kravlje mleko u ishranu deteta. Ukoliko mama iz nekog razloga ne može (ili ne želi) da doji, bolji izbor je adaptirano mleko. I, pre nego što se pozovete na argument da je "prirodno" (kravlje) uvek bolje od "veštačkog" (adaptiranog) mleka, podsetićemo vas samo na prostu činjenicu da se i ta adaptirana (veštačka) mleka prave od kravljeg (prirodnog), samo što su prilagođena potrebama beba.

Kada je u redu da se pređe na kravlje mleko?

"Kad dete uđe u drugu godinu života, onda se preporučuje uvođenje kravljeg mleka u ishranu. U tom periodu navikavanja, dobar saveznik je jogurt kao fermentisani proizvod", savetuje dr Vukomanović.

Ali, kad vaše dete prihvati kravlje mleko, povedite računa samo o preporučenoj dnevnoj količini. Ne bi trebalo da detetu dajete više od 400 mililitara mleka dnevno jer je ta količina dovoljna da zadovolji sve potrebe deteta za onim što može da dobije iz mleka, uključujući i kalcijum. Sve preko toga, povećaće rizik od anemije zbog viška mleka koji sprečava apsorpciju gvožđa iz drugih namirnica.

Ukoliko dete ne voli mleko, teško da ćete uspeti da ga naterate da ga pije, ali je zato na mami da se pobrine da se preporučena količina mleka unese na drugi način, kroz kašice na primer.

Kalcijum se ne može uništiti ni kuvanjem ni kombinovanjem sa drugim namirnicama, ali je bitno da se ta druga hrana sa kojom se mleko kombinuje bude zdrava. Drugim rečima, NIJE rešenje da mleko dajte u varijanti "mleveni keks i mleko" samo da bi dete unelo potrebnih 400 mililitara. Keks sa mlekom je ok, ali na nivou izuzetka, jer sama činjenica da dete "voli" nešto ne čini to "nešto" automatski i najboljim, pa čak ne ni dobrim izborom...

Ovo se NE GOVORI mami koja ne doji

Da ti stvarno presedne brza hrana...

Gojazan, a neuhranjen? Kako to?

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.

Sve vesti