Delegacije Beograda i Prištine nisu postigle dogovor o primeni Sporazuma o telekomunikacijama u okviru Briselskog sporazuma. Đurić: Nećemo i telefonsku enklavu; Tahiri: Sve je to imovina Kosova.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ističe da Beograd nije pristao na stvaranje "telekomunikacionih enklava" za Srbe.
"Konačnog dogovora o telekomunikacijama, iako je napravljen određeni napredak, nema. Nismo dozvolili da naša kompanija, naš narod na KiM bude stavljen u neku vrstu telekomunikacionih enklava u kojima ne bi imali ni pokrivenost koju imaju sada", rekao je Đurić.
Đurić je u izjavi novinarima u Briselu rekao da delegacija Beograda nije prihvatila uspostavljanje presedana da naša imovina bude predstavljena kao svojina Pošte i Telekoma Kosova.
On je istakao da sa Beogradom može da se dogovara, ali ne jezikom ucena.
"Ostajemo spremni za razgovore kada EU zakaže sastanke", zaključio je Đurić.
On je objasnio da delegacija Beograda nije pristala na uslove koji bi podrazumevali da srpska deca na univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici ne bi imala pristup internetu i svim drugim servisima, onako kako bi trebalo da imaju svi ljudi, bilo gde u Srbiji ili gde se koriste mobilna telefonija.
"Nismo dozvolili da se napravi presedan po pitanju imovine. Da se imovina koja se prenosi na novu kćerku kompaniju Telekoma Srbije predstavi kao svojina Telekoma i Pošte Kosova, kako je to Priština zahtevala, iako znamo da je reč o objektima koji su građeni velikim delom posle 2004. godine", objasnio je Đurić ishod još jednog otvorenog pitanja o kome se razgovaralo u okviru primene sporazuma o telekomunikacijama.
Šef delegacije Beograda u tehničkom dijalogu sa Prištinom naglašava da niko ne može da se igra sa onim što je državni i nacionalni interes.
"Sa Srbijom uvek može ozbiljno da se razgovara i postiže dogovor. Sa Srbijom nikada ne može da se razgovara jezikom ultimatuma i ucena.
Ostajemo posvećeni tome da naše obaveze sprovodimo i nadamo se da ćemo u budućnosti naći partnere sa kojima ćemo moći da se ljudski dogovorimo", zaključio je Đurić.
TAHIRI: SVE JE IMOVINA KOSOVA
Šefica prištinske delegacije, Edita Tahiri, izjavila je po završetku dijaloga u Briselu da do dogovora s Beogradom oko telekomunikacija nije bilo zato što prištinska strana ne prihvata da nova kompanija ima imovinu koja, po njenom tumačenju, pripada Telekomu Kosova.
Tahiri je rekla da su "sva očekivanja" bila da će se ove nedelje završiti pregovori o telekomunikacijama i krenuti njihova primene, što po njenim rečima znači da Srbija pošalje pismo Međunarodnoj telekomunikacionoj organizaciji (ITO) u kojem će reći da Kosovo može dobiti svoj pozivni broj.
"S druge strane je obaveza bila da mi možemo izdati dozvolu za ograničeni cilj i privremeno razdoblje za novu kompaniju koja bi bila registrovana na Kosovu", rekla je Tahiri.
Šefica prištinskog tima je navela da je "u postizanju konačnog dogovora bilo razlika, i to u tumačenju sporazuma, jer srpska strana traži puno pokrivanje, a ne ograničeno pokrivanje, kako to stoji u sporazumu".
"Mi nismo spremni da idemo dalje od sporazuma koji kaže da je antensko pokrivanje privremeno, a traženo je i da imovina Telekoma Kosova bude u vlasništvu te nove kompanije", kazala je Tahiri.
Ona je rekla da je prištinska delegacija to odbila jer je reč o imovini Telekoma Kosova koja ne može biti data drugoj kompaniji.
Tahiri je rekla i da je "posrednik Evropske unije u dijalogu učinio sve u svojoj moći da se učini napredak u ovom procesu, ali, nažalost, nije bilo dogovora".
Razgovori delegacija Beograda i Prištine o primeni sporazuma o telekomunikacijama počeli su u ponedeljak, a iz delegacije Beograda ocenjeno je da je u pitanju bilo jedno od najtežih pregovaračkih iskustava za četiri i po godine pregovora.
Saopšteno je i da je Srbija spremna da Prištini ustupi na korišćenje jedan pozivni broj za geografsku oblast ukoliko se obezbedi, pre svega, transfer imovine Telekoma Srbija u pokrajini na kćerku kompaniju i njeno nesmetano funkcionisanje na čitavom Kosmetu.
Kosovski premijer Isa Mustafa tvrdi da će "Međunarodna unija za telekomunikacije, a ne Beograd, Prištini dati međunarodni pozivni broj koji je zatražila Austrija".
