Uprkos slabo razvijenom sistemu azila, ograničenim institucionalnim i smeštajnim kapacitetima i slučajevima kršenja ljudskih prava, Srbija je pozitivan igrač u emigrantskoj krizi, ocenjuje se u dokumentu Evropskog parlamenta.
Politika otvorenih granica Srbije, njen politički diskurs i stav javnosti prema izbeglicama ocenjuju se kao prijateljski, navodi se u dokumentu "Uloga Srbije u emigrantskoj krizi" analitičarke u EP Veline Lilianove.
U izveštaju se ističe da je ogroman broj migranata koji je 2015. prošao preko Zapadnog Balkana na putu ka EU predstavljao izazov i za članice EU i za kandidate na njihovoj ruti, posebno Srbiju i Makedoniju.
Iako je Srbija uglavnom imala ulogu tranzitne zemlje, priliv migranata bio je humanitarni i finansijski teret za sistem azila zemlje.
U situaciji nepostojanja koordinisanog pristupa EU emigrantskoj krizi, neke zemlje pribegle su unilateralnim merama, poput uvođenja graničnih kontrola ili podizanja ograda, i tenzije sa susedima su porasle.
Srbija je u tim uslovima morala da se prilagodi kratkoročnim merama i odgovori najbolje što može.
Istovremeno je nakon sporazuma EU-Turska iz marta broj zahteva za azil u Srbiji povećan, što je predstavljalo dodatno opterećenje.
Srbija, kandidat za EU od 2012, u kontekstu krize delovala je kao partner EU privržen saradnji i regionalnoj stabilnosti, ocenjuje se u izveštaju analitičarke EP i dodaje da je EU, sa svoje strane, pružila Srbiji tehničku, humanitarnu i finansijsku podršku i pohvalila njen pozitivan pristup emigrantskoj krizi.
Kako se dalje navodi, Srbija se otvarajući poglavlje 24 u pregovorima sa EU u julu 2016. obavezala na usklađivanje sa Unijom u domenu pravde, slobode i bezbednosti. U okviru tog poglavlja Srbija treba da se uskladi i po pitanjima azila i migracija.
U Akcionom planu za poglavlje 24 navodi se da je zakonodavstvo o azilu Srbije delimično usaglašeno sa pravnim tekovinama EU i ističu se oblasti za postepene reforme.
Od Srbije se očekuje da razvije mehanizam ranog upozoravanja, pripremljenosti i upravljanja krizom, usvoji novi zakon o azilu, poveća kapacitet službe za rad na zahtevima za azil i poveća nacionalne kapacitete za smeštaj.
Novi zakon o azilu, pored ostalog, treba da uključi tretiranje izražavanja namere da se traži azil kao zahteva za azil, obezbeđenje pristupa azilu odbijenim tražiocima azila koji ne mogu da se vrate u sigurnu treću zemlju, poštovanje rokova, preispitivanje koncepta "sigurne treće zemlje" i obezbeđenje pristupa tržištu rada.
Kada je reč o migracijama, planirane mere uključuju analize nedostataka pravnih, institucionalnih, tehničkih i drugih potreba, izmene Krivičnog zakonika i drugih relevantnih zakona, zaključenje sporazuma o readmisiji sa još nekim zemljama, postizanje sporazuma sa Kosovom i rešavanje problema krijumčarenja migranata.
Takođe su potrebna unapređenja na polju pružanja informacija, besplatne pravne pomoći i psihološke i jezičke podrške.
Sve te mere, ocenila je Lilianova, predstavljaju samo deo planiranih reformi i očekuje se da njihova primena bude veoma skupa, te je Srbiji potrebna podrška spolja. Kako je dodala, EU, glavni donator Srbije, obezbeđuje sredstva kroz instrument pretpistupne pomoći (IPA).
