"Nemojte samo da šrafite, pravite delove sami"

Autor:

Srbija ima solidne zakonske okvire za pokretanje sopstvenog biznisa, dobru i obrazovanu radnu snagu, ali za uspeh mora da prestane da traži šta joj nedostaje i istakne ono što ima, poruka je stranaca sa Srpskog ekonomskog samita.

0
A- A A+
pogon strug radionica radnik Foto: Ilustracija Guliver/Getty Images/Thinkstock

Na današnjeg panelu o pokretanju i razvoju biznisa u Srbiji na 16. Srpskom ekonomskom samitu, generalni menadžer nemačke kompanije koja proizvodi delove za vozila Grammer Systems Serbia, Pjerluiđi Gione, istakao je da je Srbija zemlja koja ima dovoljno obrazovanih mladih ljudi sa odličnim poznavanjem stranih jezika, ali da mora to i da iskoristi.

Prema njegovim rečima, Srbija uvozi 96 odsto sirovog materijala koje strani investitori ovde sklapaju, a zatim izvoze gotov proizvod.

I dalje "crna rupa" sveta

Osnivač Foundcenter Invesment, Dejan Jocić, istakao je da ne postoji Srbija kada je reč o preduzetništvu, jer biznis ne poznaje granice, posebno u IT sektoru i sektoru novih medija. Ipak, kako je dodao, jugoistočna Evropa, iz ugla investitora, deluje kao "crna rupa", što je objasnio postojanjem politički i institucionalnih razloga koji otežavaju poslovanje u regionu.

"Ljudi, pokrenite sopstveni posao i budite naši snabdevači", poručio je Gione.

On je dodao da je za to potreban trening i rad, kao i dobar pristup startap kreditima.

Gione je istakao da Srbija može da napreduje ako prestane da gleda šta joj nedostaje i osvrne se na svoj kapital - mlade, obrazovane i vredne ljude.

"Srbija mora da istakne ono što ima, da to predstavi i kapitalizuje", rekao je Gione.

Govoreći o preduzetništvu i poslovnom okruženju u Srbiji Bojan Zepinic iz TPA grupe je rekao da, osim onoga što država može da učini, poput uređivanja poreskog sistema, budući preduzetnici treba da imaju ideju, da tržištu ponude inovacije.

"Ovde je bezbedno ulagati. Niko ti neće ukrasti novac. Ako ga staviš u banku, biće u banci. Ali šta će biti pre svega zavisi od tebe kao preduzetnika, koliko si inovativan", rekao je Zepinic.

Kada je reč o tome što država može da uradi, Zepinic smatra da postoji solidan zakonski okvir, i da nema razlike između naše zemlje i, primera radi Slovačke i Češke.

Profesorka sa Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, Vesna Damnjanović, istakla je da mladi treba da se povezuju, da stvaraju kontakte koji će im pomoći da ostvare svoje poslovne snove.

"Bila sam u Aziji i tamo je deljenje ključna reč. Kao što dele hranu, oni dele i poslovne informacije jer žele da napreduju", rekla je Damnjanović i kao primer navela sistem startapova u Singapuru.

Bivša ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički osvrnula se na jednu od konstatacija sa jučerašnjih panela da Srbija ima mnogo prepreka za pokretanje biznisa, ističući da je ipak optimista i da je napredak vidljiv.

Udovički je dodala da jeste tačno da su potrebne veće investicije, ali zbog uništene industrije to je potrebno nadomestiti na jedan od dva načina - najnižim platama ili stvaranjem boljeg poslovnog okruženja.

Ona je objasnila da Srbija poseduje veliku i ozbiljnu bazu malih i srednjih preduzeća koja su preživela sankcije 90-ih i otvaranje tržišta početkom 2000-ih, ali i kasnije ekonomsku krizu.

"Temelj za popravljanje poslovnog okruženja postoji. Ono nije ništa lošije od Češke ili Slovačke 2002, ali tada je bilo više mogućnosti za promene. Danas, to treba sami da učinimo uz pomoć mnogo malih investitora", rekla je Udovički.

Ona je rekla da je Srbija napredovala na rang listi Svetske banke pre svega smanjenjem troškova za izdavanje građevinskih dozvola i poboljšanjem poreske procedure, ali je podvukla da za napredak treba da postoji predvidivost.

Sve vesti