Priština ni reč o Trepči, pričalo se o tablicama

Srbija je potpuno spremna da do kraja godine otvori još tri poglavlja u pregovorima sa EU, ali je stavka Kosovo još prevelika prepreka, kažu srpski i inostrani zvaničnici. Priština ne želi o Trepči, pričano o tablicama.

9
A- A A+

devenport,miščević Foto: Beta/Milan Obradović

Taj dijalog je danas nastavljen u Briselu, s ciljem da se izlaz iz zastoja nađe kroz nužnu primenu postignutih dogovora.

Prvi dan nove runde dijaloga na tehničkom nivou danas je završen bez rešenja. Srpska strana je insistirala je na temi Trepče, ali je Priština odbila da o tome razgovara.

Zbog toga je razgovor o tom pitanju vođen sa EU, a tom prilikom su predstavnici Unije ponovili da "primaju k znanju" stav Srbije.

Dve strane su danas razgovarale o naplepnicama kojima će se od 15. novembra prelepljivati statusni simboli prilikom prelaska vozila sa teritorije Kosova u centralnu Srbiju i obratno.

Prema informacijama iz delegacija, obe strane intenzivno rade na primeni dogovora o registarskim tablicama, a EU je, kao posrednik u razgovorima, insistirala da naplenice, koje će se koristiti umesto privremenih tablica, budu besplatne za građane.

Dijalog se nastavlja sutra razgovorom o sporazumu o univerzitetskim diplomama.

MIŠČEVIĆ: SPREMNUI SMO ZA TRI NOVA POGLAVLJA, ALI...

"Nikad nijedna država u pregovorima o članstvu nije imala takvu vrstu izazova kao Srbija sa Poglavljem 35 o Kosovu", izjavila je danas šefica Pregovaračkog tima Tanja Miščević na sednici skupštinskog Odbora za evropske integracije.

Pregovarački tim je pred EU odgovoran i za Poglavlje 35, iako pregovore sa Prištinom vodi tim Marka Đurića, šefa vladine Kamnelarije Kosmet, a Miščević ističe da nedostaje kriterijum na osnovu kojeg EU ocenjuje šta je Srbija uradila i da li je spremna za otvaranje drugih poglavlja.

Odbor obavešten

Na sednici su članovima odbora predstavljeni dva Izveštaja o pregovorima Srbije o članstvu u EU za vreme holandskog predsedavanja Unijom od januara do juna 2016. i drugi za period jul-septembar 2016. i odgovarala na njihova pitanja. Miščević je navela da je Srbija spremna da do kraja godine otvori Poglavlje 5- Javne nabavke, kao i Poglavlja 25- Nauka i istraživanje i 26 - Obrazovanje i kultura.

"Niko se u pregovorima nije suočavao sa nečim za šta nemate precizne kriterijume, jer ih je nemoguće napraviti, pošto imate igrača koji do sada nije bio poznat, treća strana, koja čak nije država za nas. Mi smatramo da smo u dijalogu sa Prištinom sve uradili da poglavlja zaista budu i otvorena", rekla je Miščević.


Prema njenim rečima, do kraja septembra u pregovorima sa EU usvojeno je 27 izveštaja sa skrininga za 27 poglavlja, za 9 je Srbija dobila Merila za otvaranje, a za ostala je pozvana da dostavi Pregovaračke pozicije.

Kako ocenjue Miščević, u nekim oblastima je Srbija odmakla više, a u nekim ne koliko bi želeli.

Ona je predočila da je najnovije postignuće to što je Evropska komisija dala pozitivno mišljenje na Strategiju koju je Srbija napravila za usaglašavanja za oko 50 profesija u Poglavlju 3.

Poslanica Saveza vojvođanskih Mađara Elvira Kovač rekla je da članovi Odbora ne mogu biti zatovoljni time što je Srbija za tri godine sa EU otvorila samo četiri poglavlja i upitala koliko za otvaranje novih poglavlja problem može biti to ako Nemačka ili Danska ne budu zadovoljne u Poglavlju 35.

Poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić je izjavila da Poglavlje 35 ulazi u veoma amatersku, nepotrebnu medijsku manipulaciju, što će otežati posao svima koji žele da se Srbija iznutra reformiše.

EU: DIJALOG U BRISELU JE U ZASTOJU

Dok su u Beogradu pretresali koliko se odmaklo u približavanju EU, u Briselu je raspravljano o glavnoj prepreci - dijalogu Beograda i Prištine.

O imovini "kako se dogovorite"

Diplomate u Briselu kažu da se dogovori moraju sprovesti o konkretnim pitanjima telekomunikacija, slobode kretanja i priznavanja diploma. Dijalog je nastavljen na nivou stručnjaka koji nastoje da približe stanovišta o stanju pregovora, kao i u sprovođenju dogovora o slobodi kretanja i sporazuma o diplomama. Kad je reč o imovini, izvori u Briselu objašnjavaju da ako se u primeni dogovora u dijalogu ispostavi da bi to ili neka druga tema, imala bitnog upliva na ishod, onda bi bilo prihvatljivo da se saglasnošću obe strane i o tome načelno ili delimično razgovara.

A napredak u dijalogu neohodan je da bi se se otvorila i nova poglavlja jer bi to Evropska komisija ugradila i u godišnji izveštaj Srbije o napretku u reformama.

To su naveli diplomatski izvori u Evropskoj uniji, koji su takođe rekli da u pregovaračkoj poziciji EU za poglavlje 35, kojim se prati dijalog i normalizacija odnosa Beograd - Priština, nije došlo do promene jer bi za to bila nužna saglasnost svih članica Unije.

Ovi zvaničnici su dodali da otud nema potvrde za pisanje medija u Srbiji da je u poziciju EU unesen stav da će Zajednica srpskih opština moći da počne da deluje tek kad prestane rad "paralelnih institucija" Srbije na Kosovu.

Oni tvrde da ni na koji način stavovi Prištine ne mogu mimo saglasnosti Saveta ministara EU ući u poziciju za poglavlje 35, a podvlače da je sad preko potrebno da obe strane učine bitne korake u primeni dogovora, što se odnosi i na Prištinu kad je u pitanju Zajednica srpskih opština.

U delegaciji Beograda se navodi da evropski posrednici malo čine da Prištinu privole na poštovanje onog što je utvrđeno dijalogom, što utiče i na preovlađujuće mišljenje među građanima Srbije da bi Beograd trebalo da obustavi dijalog, dok sad samo nešto preko 40 odsto građana smatra da Srbija treba da uđe u EU.

Sve vesti