Slovenija je podnela međudržavnu tužbu protiv Hrvatske pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu zbog postupaka hrvatskog pravosuđa i izvršne vlasti o imovini i potraživanjima Ljubljanske banke u Zagrebu posle raspada Jugoslavije
Savet Evrope (SE) saopštio je veceras da je Vlada Slovenije podnela zvanicnu predstavku protiv Hrvatske 15. septembra, na osnovu clana 33. Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Prema navodima podnosioca tužbe, Ljubljanska banka i njen ogranak u Zagrebu podneli su u periodu izmedu 1991. i 1996. godine postupke pred hrvatskim sudovima protiv jednog broja hrvatskih firmi, tražeci isplatu dugovanja u bivšoj SFRJ, uglavnom iz 1980-ih godina.
Više od 80 takvih predmeta se od 1994. godine nalazi pred sudovima u Hrvatskoj. Neki od njih su još u toku, a neki su završeni presudama u kojima se negira da je Ljubljanska banka imala pravo da podnosi tužbe pred hrvatskim sudovima, dok se pojedine presude koje su povoljne za banku ne mogu izvršiti.
Vlada u Ljubljani poziva se na višestruko kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima, medu kojima je i kršenje clanova 6. i 1. koji se odnose na sudenje u razumnom roku.
Oni navode da je Ljubljanska banka žrtva proizvoljnog tumacenja slovenackog zakona od strane hrvatskih sudova, što je dovelo do proizvoljnog poricanja prava Ljubljanske banke u odgovarajucem postupku, navodi se u saopštenju.
U tužbi se takode navodi da je Ljubljanskoj banci prekršeno pravo na pravnu sigurnost, jednakost pred zakonom, a ukazuje se i na kontradiktornost postupka.
Slovenacka vlada se žalila i na nerazumnu dužinu postupka, kao i na povredu prava na pravicno sudenje zbog mešanja hrvatskih izvršnih organa u sudske postupke.
Konacno, u tužbi se navodi na nemogucnost dobijanja pravosnažnih presuda u mnogim slucajevima, kao i na kršenje prava na mirno uživanje imovine, zabranu diskriminacije i pravo na delotvorni pravni lek.
Slovenija traži od Hrvatske najmanje 360 miliona evra odštete na osnovu potraživanja Ljubljanske banke u Zagrebu od hrvatskih kompanija.
Hrvatsko pravosude i izvršna vlast su, kako tvrde slovenacki zvanicnici, ignorisale zahteve vlasti u Ljubljani i onemogucile slovenacku banku da naplati dugovanja.
Zagrebacki ogranak Ljubljanske banke je u centru spora izmjedu Hrvatske i Slovenije od kako su obe zemlje stekle samostalnost, pre svega zbog duga banke prema hrvatskim štedišama.
