Azijske bubamare ovih dana opsedaju Srbiju. U pojedinim selima zidovi kuća su gotovo skroz prekriveni. Ima ih i u Beogradu u pojedinim delovima grada. Mogu biti uzročnici alergena i astme, zato stručanjci preporučuju da ih ne ubijate.
Već nedeljama nam smrdibube ne daju mira. Svuda su, na terasama, prozorima, a najviše vole da se “ušunjaju” u kuću sa tek osušenim vešom. Proteklih dana društvo im prave bubamare, i to azijske koje prete da potpuno unište domaće bubamare.
Bubamara najviše ima u Jadarskoj Lešnici i okolnim selima gde su "obijile" zidove kuća. U Beogradu ih nema u svim delovima grada, a i brojčano ih je manje.
Dr Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju kaže da je reč o azijskoj bubamari koja je uvežena u Evropu kako bi se u plastenicima borila protiv biljnih vaši.
Ova vrsta je u Srbiju stigla pre nekoliko godina i do danas se proširila po celoj zemlji. Azijska bubamara ima status invazivne vrsta i brzo se adaptirala na život van plastenika pa velikom brzinom potiskuje domaću bubamaru koja, kao i svuda u Evropi, postaje ugrožena.
“Visoke temperature poslednjih godina su uzrokovale povećan broj biljnih vaši, a pošto su one glavna hrana bubamarama, to je i broj nezvanih gošći iz Azije povećan“, kaže za MONDO dr Aleksić.
U ČEMU JE RAZLIKA U ODNOSU NA DOMAĆU BUBAMARU
“Azijska bubamara se razlikuje od domaće po neuobičajenim morfološkim oblicima i raznim bojama, a ono što je karakteristično je crna W ili M šara na beloj glavi. Imaju različit broj tačaka na leđima, a boje se kreću od crne do jarko crvene. Ne postoji neki određeni raspored šara na leđima kao kod evropske vrste, ima izduženiju glavu i smeđe noge, krupnija je, brže se razmnožava. Živi tri godine za razliku od domaće čiji je životni vek godinu dana.“, objasnio je ovaj stručnjak.
Invazija smrdibuba na Srbiju, neke sisaju krv!
On ističe da u jesen kada joj nestane hrane azijska bubamara dobija nagon za rojenjem i da “kada vidite jednu, budite sigurni da sledi još mnogo njih.“
“Odrasle jedinke ispuštaju feromon koji privlači ostale jedinke ove vrste i tako u roju traže odgovarajuće mesto za hibernaciju. To je normalno ponašanje azijskih bubamara u jesen dok se roje pred hibernaciju. Za razliku od domaćih bubamara ulaze u kuće, jer ih privlače osunčane, svetle i tople površine“, kaže ovaj stručnjak.
MOGUĆE ALERGIJSKE REAKCIJE
On ističe da kada je bubamara u opasnosti brani se takozvanim refleksnim krvarenjem, odnosno ispušta tečnost (hemolimfu) iz nožnih zglobova. Ta tečnost sadrži jedinjenje kokcinelin koji odbija većinu ptica i mrava.
Stručnjaci preporučuju da ove bubamare ne ubijate mehanički jer baš zbog tečnosti koju ispuštaju mogu da negativno deluju na zdravlje.
“Kad ih nađete u kući, ne bi ih trebalo ubijati mehaničkim putem, preporuka je da se sakupe lagano metlom ili usisivačem kako bi se izbegao eventualno nastanak hipoalergenih reakcija kod osoba sa jako oslabljenim imunitetom. Vrlo retko su moguće iritacije oka ili astmatični napadi, a alergije koje izazivaju rezultat su izmeta i delova tela koje ostavljaju za sobom“, ističe naš sagovornik.
Ako vas ovi “nezvani gosti“ (bubamare i smrdibube) nerviraju, dobra vest je da će se sa hladnijim danima primiriti.
”U takvom stanju će dočekati naredno proleće kada će izaći iz svojih skloništa i nastaviti životni ciklus”, ističe dr Aleksić.
