Nataša Petrović,mondo.rs

Anđelka Prpić za MONDO: Tražim savet...

Anđelka Prpić je ovogodišnji ambasador dečjeg festivala Kids Fest. Razgovarali smo sa njom o toj "ulozi", ali i onoj najvažnijoj ulozi u životu - ulozi majke.

Anđelka Prpić za MONDO: Tražim savet... Foto: Mondo/ Goran Sivački

Kids Fest je počeo 23. oktobra u beogradskom Domu Sindikata, trajaće do 30. oktobra, a glumica Anđelka Prpić je ove godine ambasador tog festivala.

"Velika mi je čast što sam ambasador Kids Festa, pogotovo što takvih akcija nema baš mnogo. I deci i roditeljima je to potrebno jer i sama znam koliko je nekad lepo spojiti to da znate da su deca na sigurnom, da činite nešto što je dobro za njih, a da ujedno i vi možete malo da danete dušom. Zato sam oberučke prihvatila poziv i vrlo sam ponosna na ulogu ambasadora", rekla nam je glumica.

Dodala je da je raduje što je, osim programa na koji su ljudi navikli, ubačen i novi teen program, za tinejdžere.

"Tada sam shvatila da na našim televizijama i u pozorištima ima za svakog po nešto, osim upravo za tinejdžere. Njima se niko ne obraća, a vrlo brzo će oni biti ti koji će se obraćati nama i nama krojiti kapu. Smatram da nekako treba da ih aktiviramo i da im se obratimo. Mislim da je ovo divna manifestacija, na kojoj će se do 30. oktobra održavati razne igraonice za decu, edukativne i umetničke, kreativne. Srećna sam što sam deo ovog projekta", rekla nam je Anđelka, koja je na Kids Fest dovodila i svog četvorogodišnje sina Jakšu.

"Planiram da ga još dovodim i da posetim neke projekcije, dokumentarce, a ono što je meni zanimljivo je da mi u kući ovu moju trenutnu funkciju koristimo da dovedemo simpatiju iz vrtića, pod parolom 'idemo da gledamo crtani, nije to ništa epohalno'. Tako da, bili smo na otvaranju zajedno, gledali su novi dugometražni animirani film 'Trolovi', koji govori o ljubavi i o tome da svi treba više da se grlimo. Čini mi se da su shvatili poentu jer su iz bioskopa izašli zagrljeni", rekla nam je Anđelka dok su klinci "navirali" sa svih strana pitajući da se fotografišu sa glumicom.

Ona nam je ispričala da svog sina često vodi u bioskop, u pozorište, čita mu bajke, peva pesme...

"Imamo faze kada radimo više jedno, pa više drugo. U bioskop idemo aktivno već godinu i po dana. Često kada nije lepo vreme umemo da odemo pre podne, kada nema gužve. Vodim ga i u pozorište, lepo reaguje i na to. Što se tiče pesmica, Jakša dosta uči u vrtiću. Nekad se pred spavanje mazimo, nekad pričamo priču, gledamo crtani, a nekad zaspimo za stolom usred nečeg drugog. On je dete koje ima crtu kreativnosti i ja samo pratim njega, mislim da je to sve na dobrom putu".

Da li ste stroga ili opuštena mama?

"Mislim da držim neki balans. Imam momenata gde može sve, ne pridržavam se striktno 'ovoga sme ovoliko, onoga onoliko'. Možemo da grešimo, da namerno pravimo ustupke, ali kada smatram da je neko ponašanje neprimereno i nedozvoljeno, bahato ili na granici sa razmaženim, reagujem i to sečem u korenu".

Kako "kažnjavate" dete kada uradi nešto što ne bi trebalo?

"Mislim da je ključ u tome da ne postoji neka univerzalna stvar koja je dobra, loša, vaspitna ili kakva god metoda, već je poenta u tome da osluškujete svoje dete. Ne postoje dva ista odnosa između roditelja i dece, sve je individualna stvar. Smatram da roditelji treba da imaju neki sopstveni sistem vrednosti, nagrada ili kazni i da nekako u tim okvirima rade sa decom. Ja još uvek ne primenjujem kazne u pravom smislu reči, ali čini mi se da dete mora da ima nešto čemu teži, čega se plaši, što ne bi volelo da mu se desi, da mu je prirodno da kada uradi nešto loše oseti neku grižu savesti. Trudim se da u Jakši nekako postavim taj sistem vrednosti za koji mi u kući smatramo da je onaj pravi. Nadam se da ne grešim u tome, videćemo za koju godinu.

Da li ste protivnik toga da roditelji deci udare "jednu vaspitnu"?

"Mislim da je to individualno, ima različite dece. Ne znam kako se do nekih karaktera i naravi najlakše dolazi, kako deci najbolje prići, a da se ostvari najbolji rezultat u najbržem roku. Ja imam sreću da je moje dete poslušno, nije što je moj, ljubi ga majka", rekla je Anđelka kroz smeh.

"Nemam problem da razgovaramo o svemu, umem i da viknem, da zasikćem, proškrgućem ili šta već, ali to za sada 'radi", dodaje ona i kaže da je u njihovoj kući suprug Dario ipak malo veći autoritet u odnosu prema detetu.

"I ja to potenciram, uslovno rečeno. Princip dobar i loš policajac uvek radi, i kada smo u pitanju mi matori, i kad su u pitanju klinci. Zapravo, zna se za koje stvari se obraća mami ili tati, a nas dvoje se trudimo da smo uvek u dosluhu i da uvek ispoštujemo ono što ovaj prethodni kaže, makar se u tom trenutku ne slagali sa tim".

Popularna glumica kaže da joj je u vaspitanju detetanajvažnije da bude dobar čovek, da bude pošten, a sve ono "da li je pojeo malo više slatkiša, da li je zaspao a nije oprao zube - to je važno i od toga ne treba odustajati - ali ako nešto može da bude sekundarno, onda je to na drugom mestu."

Šta je, po vašem mišljenju, najveća greška koju roditelji prave?

"Mislim da je zapravo greška u ličnom ostvarivanju. Ljudi često pitaju: 'Daj, šta čekate, što da rodite prvo dete posle 35. godine, budite mladi roditelji?'. Ali, kada ste mladi niste stigli da se ostvarite ni sami sa sobom, pogotovo u Srbiji kada nemate posla, a treba da ostanete u drugom stanju i da se posvetite detetu. Mislim da greške nas roditelja proizilaze iz nedovoljno vremena za decu, porodicu i za posvećivanje tom stvarno najvažnijem aspektu života".

Anđelka se, kao i ostali roditelji, često preispituje da li je dovoljno posvećena i predana svojoj porodici.

"Onda se, sa druge strane, setim i svog detinjstva. Ja sam iz malog grada u kojem su bile i bake i deke i komšije, bilo je bliže i lakše jer se svi znaju, a opet, išla sam u jaslice, vrtić, moralo je da se radi. To je i normalno. Ima ona čuvena floskula 'nije bitno koliko provedete sa detetom, bitno je da to bude kvalitetno'. Ja mislim da je važno i jedno i drugo".

Vi ste primer mame koja uspeva da uskladi porodične sa poslovnim obavezama. Imate li neki savet za roditelje koji rade?

"Nemam. Ja tražim savet kako uskladiti sve to", smeje se Anđelka i dodaje: "Mi nekako jedni druge teramo da se pokazujemo u najboljem svetlu, ali nije sve tako ružičasto, bajno i sjajno kako zvuči kada se čitaju lepo napisani i uređeni odgovori. Meni je kao i svakoj drugoj mami ili tati teško da uskladim sve. Često imam grižu savesti i razmišljam da li me ima dovoljno kod kuće. Želim da se osećam lepo na poslu jer je i to deo moje ličnosti, često u kući vidim lom i haos, pa pomislim 'čekaj, možda bi sad trebalo da razvlačim testo, možda je to miris detinjstva', ali mnogo je teško da uskladimo sve što želimo. Savet koji i sebi često ponavljam je da se ne odustaje od stvari koje želite, volite, čine vas srećnom i raspoloženom."

Mišljenja su podeljena u vezi sa tim da li mame treba da rade ili da budu "samo" domaćice. Šta vi mislite o tome?

"Ja sam jedno kratko vreme, osam-devet meseci, bila samo mama i domaćica. Shvatila sam da je to možda najteži posao od svega. Fizički je teži, a drugo treba u kući da budete i sređeni, i da vam kuća blista, i da lepo kuvate i da vam deca stižu na sve i, čoveče... Za mene je to bio podvig, iako je Jakša tada bio baš beba. Sa druge strane, neko se u tome oseća dobro i to iz nekoga izvlači najbolje, a negde je to obrnuto. Ja sam jedva čekala da posle devet meseci imam obaveze, da ne budem samo kod kuće".

Povezano

Sve vesti