U izveštaju se navodi da bi taj pad mogao da dostigne dve trećine među kičmenjacima do 2020. godine, ako se negativan trend nastavi.

Prema ovim podacima, životinje koje žive u jezerima, rijekama i močvarama su pretrpele najveće gubitke.

Padu su doprinele aktivnosti čoveka, uključujući gubitak staništa, trgovinu životinjama, zagađenje i klimatske promjene.

Autori studije kažu da ono što daje nadu jeste da su ovo podaci o velikom padu broja životinjskih vrsta, ali se ne radi o istrebljenju, što predstavlja šansu da nešto još uvek može da se učini.

Majk Baret, iz "Svetske fondacije za prirodu", rekao je da se došlo do tačke kada više nema opravdanja i da se ne sme dozvoliti ovaj trend.

 "Znamo koji su uzroci i znamo obim uticaja i posledice aktivnosti čoveka na prirodu i životinjsku populaciju - sada je vreme da delujemo", rekao je on.

Baret je dodao da su neke grupe životinja prošle gore od drugih, pa su slatkovodne vrste imale najveći gubitak - 81 odsto od 1970. godine.

Takođe, neke vrste kičmenjaka i sisara, kao što su afrički slonovi, teško su pogođeni poslednjih godina zbog porasta krivolova.

Broj ajkula je, takođe, u opasnosti zbog prekomernog lova.

Takođe, neke vrste kičmenjaka i sisara, kao što su afrički slonovi, teško su pogođeni poslednjih godina zbog porasta krivolova.

Broj ajkula je, takođe, u opasnosti zbog prekomernog lova.