Vračarci u strahu: Pored kuća iskopana provalija

Usred Beograda, još jedno divlje gradilište. Nesavesni investitor ugrožava okolne zgrade na Vračaru a vlasnica susedne kuće kaže da neće dozvoliti "novu Dubljansku", čuveni slučaj na istoj opštini kada su četiri porodice ostale bez krova

32
A- A A+


Aleksandra Manojlović je očajna, ali veoma srčana žena. Kada su na susednoj parceli počeli da ruše komšijsku kuću da bi napravili zgradu samo je "podigla obrvu", ali kada je zbog nestručnog iskopavanja njoj i komšijama s druge strane počelo da se obrušava dvorište u "provaliju od osam metara", nije časila ni časa.

I tada kreće njena agonija - gradnja jeste divlja, a slučajem će izgleda morati da se pozabavi sud. Kući, koju je dvehiljadite potpuno renovirala, sada zbog otkrivenih i nedovoljno zaštićenih temelja preti pucanje.

Grad Beograd: Građevinska dozvola na dugom štapu

Aleksandru Manojlović su iz Opštine Vračar nezvanično pokušali da umire time da će temelji biti otkopani "nekoliko dana" dok investitor ne dobije građevinsku dozvolu i počne da zida". Kako je planirani objekat veći od 800 kvadratnih metara, za dozvolu je nadležan Grad Beograd. A tamo je Aleksandra utvrdila da Zoran Tomić ne da nema građevinsku dozvolu za parcelu u Šumatovačkoj 107 nego je još nije ni zatražio. Za gradnju na komšijskoj parceli podnet je samo zahtev za dobijanje lokacijskih uslova. Da bi se to odobrenje dobilo potrebno je najmanje dva ili dva i po meseca, jer rešenje moraju da odobre sve komunalne službe. "A do tog januara ja mogu da ostanem bez kuće", očajna je Manojlović.

"Neću dozvoliti novu Dubljansku. Zvala sam inspekciju desetak puta, išla u Opštinu i Grad, sad spremam tužbu i krivičnu prijavu. Niko ne može tako drugome ugroziti dom i ličnu bezbednost i neko za ovo mora ozbiljno odgovarati", kaže Manojlović.

Beograd se ovih dana, medijskim podsećanjem, prisetio famoznog "slučaja Dubljanska". Te porodice, kojima je nesavesni investitor nepažnjom i nemarnošću srušio kuće, i dalje su bez svojih domova a prošlo je gotovo devet godina. Aleksandra Manojlović kaže da ne želi da dozvoli da se to desi njoj, njenim sinovima i roditeljima.

Strah stanara u Šumatovačkoj 105 i Cerskoj ulici 58, počeo je u noći 2. na 3. oktobar. Prethodnog vikenda, kao svih i onih od 16. septembra, bager i par radnika rušili su susednu kuću a onda počeli da kopaju rupu za temelje nove zgrade.

"Do tog vikenda nisam mnogo obraćala pažnju na gradilište. Jeste bilo malo čudno što se radilo samo vikendom (inspekcija radi samo subotom pre podne), što je tu samo nekoliko radnika, što nema nikakve ograde, nikakve građevinske table, ali ajde... A onda je oko deset uveče, a potom i u dvanaest - 'puklo'. Ogromna buka i drhtanje tla, mi i komšije izlećemo... i imamo šta da vidimo", kaže gospođa Manojlović.

U iskop koji ničim nije bio obezbeđen, i kojim su otkriveni temelji kuće s jedne i šipovi zgrade s druge strane, počela su da se obrušavaju komšijska dvorišta. Srećom u delu na kome ništa prethodno nije zidano.

Građevinski inspektor Opštine Vračar odmah sutradan konstatuje da su zemljani radovi, tj. kopanje za temelje, na parceli bez odobrenja, da su izvedeni bez propisanog obezbeđenja okolnih parcela i objekata, da ne postoji građevinska dozvola da zidanje novog objekta već samo rešenje Opštine o uklanjanju starog, itd. Zabeleženo je i da je iskopavanje oštetilo pomoćnu zgradu u kojoj je kotlarnica, i zabranjeno je da se ona koristi da ne bi došlo do požara. .

Radovi se, međutim, nastavljaju - ovaj put doduše uz improvizovanu ogradu ali i dalje bez građevinskog obezbeđivanja okoline i bez građevinske table već samo s nekakvim obaveštenjem - kopijom "rešenja" žicom vezanog za obližnju banderu.

Smejali joj se "u 27. marta"

U jednoj prepirki s investitorom Aleksandri Manojlović je spočitano da je "vračarska gospođa koja ne želi zgradu pored svoje kuće". "To nije tačno, svako normalan zna da će i ovuda umesto kuća kad-tad niknuti zgrade Ono što ne želim je da se ugrožava moja imovina. Kad sam dograđivala sprat 2000. godine angažovala sam sve - od statičara, arhitekte i građevinaca, do nadzora. Potrošila sam hiljade marake da bih izvadila sve moguće dozvole, plaćala čak i zauzimanje trotoara za materijal. Pa imam saglasnost čak i od komšija za otvaranje prozora. Smejali su mi se u 27. marta (danas Bulevar despota Stefana, sedište Gradske uprave) što trošim pare na baš svaki papir, ali ja ne znam drugačije osim po zakonu", kaže Milojević.

Inspektor ponovo dolazi i donosi rešenje da investitor Zoran Tomić mora da u roku od dva dana vrati zemljište "u pređašnje stanje", jer dato rešenje Opštine od 2. septembra o uklanjanju starog objekta ne predviđa kopanje za nove temelje što je deo (nepostojeće) građevinske dozvole.

Dani prolaze, stanari sa strahom gledaju u nebo da li će neko nevreme pokrenuti brdo iznad Južnog bulevara, a kopači nastavljaju po svome. Nije poznato koja je firma izvodila radove, pomena o tome nema u opštinskim papirima iako je je zakonom naloženo da radove uklanjanja objekata može da izvodi samo za to licencirana firma, ali su se "stručnjaci" dosetili da iskop obezbede stavljanjem "zida" od starih automobilskih guma, kao da bi to moglo da zadrži pokretanje tla.

Poslednji od nekoliko izlazaka inspektora na lokaciju bio je 14. oktobra, dan nakon što je Opština donela zaključak da investitor nije poštovao dati rok o vraćanju na staro, i proglašava izvršnim rešenje od 10. oktobra u kome se kaže da će Opština da uradi posao umesto investitora - o njegovom trošku.

Da takva praksa postoji u Beogradu uverili su se decembra prošle godine stanovnici naselja Medaković III, kada su nadležne službe zatrpale iskop na mestu gde je nepoznati investitor počeo da zida zgradu.

"Ali, na tom rešenju nema roka u kome će to da urade. U međuvremenu, bagerista je nasuo nešto zemlje preko onih guma i tapkao kašikom. Tako oni doživljavaju nabijanje zemljišta. I ja laik znam da to ne drži vodu. Ne samo da ću se smrzavati jer ne mogu da koristim kotlarnicu, već mi je cela kuća i dalje u opasnosti, pa sam pozvala i stručnjake da to potvrde", kaže Manojlović.

A stručnjaci su bili jednoglasni. Inženjeri, stalni sudski veštak građevinske struke u Zapisniku o veštačenju ugroženosti građevinskih objekata i specijalista za geomehaniku u Tehničkom izveštaju o izvršenoj kontroli zbijenosti nasutog materijala, konstatuju da je zbijenost tla tri puta manja od potrebne i da je ugrožena bezbednost kuće i prostorije u kojoj se nalazi kotlarnica za grejanje.

Šta kaže zakon

Prema zakonu o gradnji, član 129a, firme i pojedinci projektanti, izvođači radova i nadzorni organi moraju da budu osigurani od odgovornosti za štetu koju mogu pričiniti trećem licu. Takođe, član 203. kaže da firma koja gradi bez građevinske dozvole mora da plati 1,5 do 3 miliona dinara za privredni prestup, a odgovorno lice 100.000 do 200.000 dinara.

Zemljište nije nabijeno kako nalaže struka, jer bilo je potrebno nasipati pa nabijati specijalnim mašinama (tzv. žabama) sloj po sloj a ne nasipati zemlju preko guma.

I šta će biti sad, kada je parcela delimično nasuta, a problem stanara okolnih placeva ni izdaleka nije rešen? Na to pitanje u Opštini Vračar nismo dobili odgovor, kao ni na pitanje zašto inspekcija nije odmah zatvorila gradilište kada je utvrđena "divlja gradnja" i da li su podnete krivične prijave protiv investitora i izvođača radova (gradnja bez dozvole je krivično delo od 2002. godine ali opštine različito tumače šta je "divlja gradnja").

A da je gradnja divlja svesni su i u Opštini i sam investitor. Član Opštinskog veća, Rajko Tanasijević, u medijima je govorio da će "zaštititi komšije iz Šumatovačke i Cerske ulice od bahatosti investitora", a investitor Zoran Tomić za MONDO nije želeo da obrazlaže svoj "slučaj".

"Nema šta da kažem na rešenja inspektora i Opštine. Biće bolje drugi put", kratko nam je rekao Tomić.

Svoj odgovor ima Aleksandra Manojlović.

"Spremila sam papire i predala ih mojim advokatima da naprave krivične prijave za ugrožavanje imovine i života i za divlju gradnju. Izgleda da drugačije ne može", kaže ova odlučna građanka Beograda.

Povezano

Sve vesti