Zahvaljujući svom otrovu, ovaj reptil sa crvenom glavom, koji živi u Australiji, može da na svoj jelovnik uvrsti kraljevske kobre, krajt zmije i druge brze i opasne zmije.

Brajan G. Fraj, stručnjak za otrove i profesor na Univerzitetu Kvinslend u Australiji, kaže da je plave koralne zmije zbog toga zaslužuju nadimak "ubice ubica".

Kobra napada brzo i smrtonosno, takođe, pa plava koralna zmija mora da bude brža.

Ta zmija ima dve velike žlezde za otrov, poput rezervoara za gorivo, koji četvrtinom tela dugačkog 1,8 metara putuje sa obe strane njihovog tela.

Otrovne žlezde plave koralne zmije su najveće u poređenju sa svim ostalim životinjama, a otrov je različit od svih hemikalija pronađenih u drugim zmijama, navodi se u članku Fraja i njegovih kolega u časopisu "Otrovi".

Najčudnije je što bi ta smrtonosna mešavina otrova mogla da bude veoma korisan sastojak za lekove protiv bolova u ljudskoj medicini.

Otrov plave koralne zmije pogađa natrijumske kanale, proteine koji prenose elektrohemijske signale među nervnim ćelijama i među ćelijama mišića.

Ti kanali deluju kao prekidač na baterijskoj lampi, odnosno uključuju i isključuju signal.

"Sada je prvi put otkriveno da zmijski otrov deluje na natrijumske kanale, što je veliko iznenađenje", navela je Dženifer duis, koautorka studije i istraživačica na Institutu za molekularnu biologiju pri Univerzitetu u Kvinslendu, u mejlu poslatom listu "Vašington post".

Naučnici su neobičan otrov nazvali kaliotoksin.

Otrov je proizvod "hemijske trke u naoružanju" između plave koralne zmije i njene otrovne hrane.

Zmije koje jedu zmije napadaju svoje žrtve, a zatim se povlače i čekaju da se žrtva parališe.

Ako je vaš plen kobra, onda ne želite da čekate dugo.

"U tom slučaju, plava koralna zmija je u velikoj opasnosti, pa mora da munjevito onesposobi kobru pre nego što bi ova mogla da je ubije u osveti", kaže Fraj za "Vašington post".

Dok otrovi mambi i kobri opuštaju žrtvu u stanju paralize, brzo delujući kaliotoksin zatvara natrijumske kanale i izaziva hiperkontrakciju mišića, koju naučnici nazivaju "spastična paraliza".

Fraj navodi je razliku u otrovima opisao kao razliku između dejstva morfijuma i metamfetamina.

Plava koralna zmija je, međutim, više od brzog predatora sa glavom poput crvenog dragulja.

Natrijumski kanali regulišu signale u neuronima i mišićima, tako da su proteini ključna komponenta impulsa koje poznajemo kao bol.

Hemikalije koje zatvaraju određene natrijumske kanale mogle bi da ublaže bol.

"Blokiranje određenih natrijumskih kanala u nervima je obećavajući terapeutski pristup u lečenju bola", kaže Duis.

Otrov iz žlezda otrovnice mogao bi da posluži za razvoj jakog nenarkotičkog analgetika.

Narkotički analgetici poput "vikodina" i drugih opijata su deluju protiv bola, ali ne deluju na natrijumske kanale.

Naučnici zbog široke zloupotrebe tih lekova istražuju mogućnosti za proizvodnju lekova koji će postizati isti efekat na drugačiji način.

Kaliotoksin je vredan istraživanja jer su zmije kičmenjaci, kažu naučnici.

"To je značajno jer su zmije u evolutivnom nizu znatno bliže ljudima od beskičmenjaka, pa ta fiziološka bliskost povećava mogućnost da lek na bazi zmijskog otrova bolje deluje od lekova koji bi bili izdvojeni od škorpija ili morskih sasa", kaže Fraj.