Naučnici su na dnu Meksičkog zaliva pronašli bazen u kojem voda sadrži pet puta više soli od okolne morske vode. Bazen bi mogao da posluži kao ključ za otkrivanje vanzemaljskog života.
"Džakuzi smrti", kako je nazvan bazen, nalazi se na dubini od 1.000 metara, u prečniku ima oko 33 metra i dubok je oko četiri metra.
Voda sa velikim procentom soli je teža i gušća i zato se nalazi na dnu okeana i na tom mestu je formiran podvodni kazan otrovnih jedinjenja, među kojima su metan i vodonik-sulfid, i voda iz kazana se ne meša sa okolnom morskom vodom.
Temperatura vode je stalno 19 stepeni Celzijusa, a oko bazena su pronađeni očuvani leševi kraba i morskih životinja koje su nesrećom zalutale u to područje.
Ivice bazena, nalik na krater, uzdižu se tri metra iznad površine morskog dna i na jednoj strani formiraju spektakularan "vodopad u vodi".
"Prizor je nestvaran i sve izgleda kao da niste na ovoj planeti", kaže Erik Kordes, profesor biologije na Univerzitetu Templ.
Tim naučnika je otkrio krater podmornicom robotom 2014. godine, a prošle godine su se vratili podmornicom sa ljudskom posadom.
Naučnici su otkrili mirkoorganizme koji su se prilagodili uslovima visokog saliniteta i malog procenta kiseonika.
"Mnogi istražuju ovako ekstremne uslove za život, jer bi mogli da posluže kao model za što bi mogli da pronađemo na drugim planetama", rekao je Kordes.
Dodao je da će razvoj tehnologije za istraživanje velikih dubina u budućnosti svakako biti iskorišćen tokom istraživanja vanzemaljskih svetova.
KAKO JE NASTAO "DŽAKUZI SMRTI"
U doba Jure, koji je trajao počeo pre 200 miliona godina i trajao do pre 144 miliona godina, na mestu današnjeg Meksičkog zaliva bilo je plitko more.
Tektonska pomeranja odvojila su ploču na kojoj je bilo to more od ostatka okeana.
Izolovano more je počelo isparavalo, ostavljajući za sobom mnogo soli.
Izgleda da je kasnije to isušeno područje poplavljeno i ponovo povezano sa svetskim morem, ali su slojevi soli debeli nekoliko kilometara već bili prekriveni sedimentom.
Velika vodena masa vode zgnječila so i u tom procesu deo soli je "isceđen" do morskog dna u procesu poznatom kao "sona tektonika".
Ta so je reagovala sa morskom vodom, rastvorila se i formirala jezera na morskom dnu.
