Najbolji farmeri Srbije za 2016. godinu proglašeni su u beogradskom Metropolu po četvrti put u izboru Intesa banke. A najbolji su ne samo po obimu proizvodnje nego i po tome kako proizvode žito, mleko, voće i povrće, zlatarski sir...
Na Slow Food sajam (Mark des guten Geschmacks - die Slow Food Messe) u Štutgartu ove će godine putovati čak pet pobednika konkursa Intesa farmer, jer se proširio krug kategorija u kojima se ogledaju najbolji poljoprivrednici Srbije, klijenti njene najveće banke.
Tako se Vladimiru Pavasoviću iz Sremske Mitrovice (kategorija Ratar), Petru Dobrkoviću iz Bačke Topole (Voćar), Antalu Janušku iz Novog Orahova (Stočar) i Renati Nađ iz Žablja (kategorija Povrtar), priključila i Milanka Trtović iz Nove Varoši, prva pobednica nove kategorije Intesa Slow Food za malog poljoprivrednog proizvođača.
"Iz godine u godinu zadatak žirija je sve teži i teži, a broj prijavljenih takmičara sve veći i veći. Pritom ne gledamo samo obim proizvodnje, već i druge nama bitne stvari - recimo to kolika je uključenost porodice u posao, ili da li se i kako koristi energetski efikasna oprema", napomenuo je Predrag Milenović. direktor sektora za mali biznis Banka Intesa.
Da se srpska poljoprivreda dobro bori s konkurencijom i da se ulaže u razvoj, potvrdio je i Darko Popović član Izvršnog odbora banke u direktor divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom.
"Poljoprivrednicima smo u prva tri kvartala ove godine plasirali 27 miliona evra kredita, što je rast od 43 odsto, a dinamičan je i rast broja klijenata, čak za petinu. Tome su svakako doprinele i niže kamatne stope, ali i naša veća spremnost za takav poduhvat. Raduje nas što je značajno povećan i broj investicionih kredita za kupovinu zemlje i nove opreme", istakao je Popović.
Jedan od nagrađenih putem u Nemačku i 100.000 dinara za kupovinu repromaterijala, Vladimir Perasović, istakao je da bez "pratnje" banke ne bi bilo moguće kupiti opremu, "jer jedna dobra mašina košta 200 do 250 hiljada evra".
"Ovi ljudi su najbolje što imamo. Kada znate da su svojim radom uspeli da vrate po nekoliko milionskih kredita a mi ostali ne možemo decenijama da platimo nekoliko desetina hiljada evra za stan, imate predstavu koja je to veličina", kaže Gorna Đaković, član žirija i glavni urednik časopisa "Agrobiznis."
Perasović je uzeo i otplatio deset kredita, a u toku su mu još dva. Ništa manje u svoje imanje ne ulaže ni Petar Dobrković, koji je uz pomoć kredita napravio hladnjaču za kajsije sa svojih 18.000 stabala, a pre dve godine i distileriju za rakiju, ili Renata Nađ, čija porodica pod povrćem drži 35 hektara zemlje i tri plastenika. U domaćinstvu Antala Januška, gde se pored kvaliteta svog mleka, brinu da njegova proizvodnja bude i što ekonomičnija pa su ugradili i solarne panele.
Da srpski poljoprivrednici moraju, i uspevaju, da drže korak sa svetom uverila nas je i Milanka Trtović, koja je u svoje selo kod Nove Varoši prva donela kompjuter, a sada sav zlatarski sir prodaje putem interneta.
Zbog svega toga su baš oni izabrani između 550 prijavljenih kandidata ovogodišnjeg Intesa Farmer takmičenja.
(G.M.Š.)
