Neša Petrović

Tadić za MONDO: Piksi Tadić? Lepo zvuči!

Kolumnista MONDA Nebojša Petrović razgovarao je sa ponajboljim reprezentativcem Srbije u poslednje vreme Dušanom Tadićem. Kako mu se dopada nadimak Piksi?

Sombrero. Jedan od najatraktivnijih driblinga u fudbalu. Ne može svako da ga izvede. Dribler je okrenut leđima protivniku. Bocka loptu taman toliko da ona u visokom luku preleće i njega i čuvara, okreće telo za 180 stepeni, zaobilazi prepreku i sa loptom koja mu pada u noge nastavlja kretanje ka golu.

Sve mora da bude munjevito. Treptaj oka. Cap-cap.


Najmanja greška majstoriju pretvara u blam. Kada bolje razmislim, nema svako pravo da izvede sombrero. I u cirkusu samo odabrani hodaju po žici.

Uživala je beogradska publika u Tadićevoj simultanki protiv Austrije. Dobili su novog idola. Osam godina nisu uzvikivali ime nekog reprezentaivca. Još od one prve verzije turbo Krasića.

Ne treba im mnogo da razgale srca. Dovoljan je vic. Jedna bravura u 90 minuta. To bockanje koje oslobađa duh. Ne bi im smetalo ni da se akcija nije završila golom. Čitavu večnost čekaju na običnu biciklicu. Sad odjednom sombrero. Da ne bude previše.

"Nisam znao da postoji sombrero. Sad mi je još draže što se završio golom" – priznaje Tadić na početku razgovora sa našim kolumnistom Nebojšom Petrovićem – "To mi je jedan od lepših golova u karijeri. Ako ne i najlepši. Znam sigurno da je najvažniji. A to je jedino što se računa. Kakve veze ima koliko je lep. Bitno da je pobedonosni i da vredi tri ogromna boda".

Dusan Tadic Dušan Tadić Foto: MN Press


Postoji nekoliko podverzija sombrera. Tadićeva lopta nije dobila putanju originalnog meksičkog šešira, ali je ispunila kriterijume za ulazak u galeriju. Protiv Velsa može i na drugi način. Možda kao Musa Sov protiv Junajteda:

"Nisam verovao kada sam video. Bili smo u svlačionici i gledali prvih pola sata utakmice u Istanbulu. Bože, kakav gol. Kod tih udaraca, lopta završi ili nebu pod oblake ili kod korner zastavice. Retko kada u mreži. Svaka mu čast".

Onda ne mora akrobacija. Samo neka uđe. Makar iz ...

Ne! Nikako. Penali mu ne idu u poslednje vreme.

"Znao sam da je Samir specijalista za udarce sa bele tačke. Možda i najbolji golman u Evropi. Mada je krivica isključivo moja. Dvoumio sam se kod zaleta, a to izvođač nikada sebi ne sme da dozvoli. Samo sam mu olakšao posao da me pročita i odbrani šut".   

Ništa strašno. Čitao je Handanovič i zvučnija fudbalska imena. Vidiću je uhvatio živu u Mariboru. Možda je bolje da se Tadić ne hvata za loptu u Velsu:

"Zašto da ne? Nije me demoralisao. Greške su sastavni deo igre. Voleo bih da šutnem i u Kardifu. Uvek sam spreman da preuzmem odgovornost. Selektor je taj koji pre utakmice saopšti ko je zadužen za najstrožu kaznu. Ali ako bude penala, tu sam".

Dusan Tadic Dušan Tadić Foto: MN Press


Može i da promaši. Pod uslovom da se iskupi u nastavku utakmice. Baš kao u četvrtak sa Interom.

"Uvek je nezgodno igrati protiv italijanskih klubova. Mogu da ti daju gol u periodu kada imaš potpunu dominaciju na terenu. Tako je bilo u prvoj utakmici u Milanu. Iskreno, uplašio sam se posle gola Ikardija da nam se nešto slično ne dogodi i na našem terenu. Na sreću, nije. Kada sam video kako smo krenuli u drugom poluvremenu znao sam da nam pobeda neće izmaći".

Njegov korner kao uvertira u izjednačujući gol Van Dajka. Njegov prodor i centaršut kao podloga za autogol Nagatoma. Blic krig Tadić. Preokret za 2:1 i drugo mesto u grupi:

"Handanović je i u nastavku činio čuda na golu. Drago mi je da sam uspeo da se iskupim. Zaslužili smo pobedu jer smo zaista dokazali da igramo bolji fudbal od Intera. Vršili smo konstantan pritisak i u obe utakmice bili rival koji diktira ritam i kontroliše igru".

Sautempton do kraja gostuje Sparti i čeka Hapoel. Ima 3:0 iz prve utakmice sa Česima i lepu priliku da sa prve pozicije dočeka žreb za nokaut fazu:

"I dalje smo u igri na sva četiri fronta. Nismo postavili neke prioritete na početku sezone. Cilj je da svuda doguramo što dalje. Evropa je veliki izazov i pokušaćemo što duže da se zadržimo u Ligi Evrope".  


Sa reprezentacijom nema puno frontova. Samo jedan. Ruski. Pohod na Moskvu vodi preko Kardifa.

"Oni su glavni favorit za direktan plasman na Mundijal, iako mislim da su zenit dostigli u Francuskoj. Nije mala stvar dogurati do polufinala Evropskog prvenstva. Ranije smo umeli da ih pobedimo, nema razloga da tako ne bude i ovoga puta. Svesni smo njihovih kvaliteta i svih zamki koje nam donosi duel u Kardifu.  Učinićemo sve što je u našoj moći da se u Srbiju vratimo nasmejani".

Njima nije do smeha posle remija sa Gruzijom. Moraju da grizu i ništa im osim pobede ne ide u prilog. Zato i Kolmen pomera Alena bliže protivničkom golu:

"Primetio sam da i u Stouku igra isturenije. Verovatno će i protiv nas dobiti ofanzivniju ulogu. Odmah uz Bejla i Remzija. Glupo je pričati o kvalitetu najplaćenijeg igrača na svetu. On je u Realu, skoro svi drugi u Premijer ligi. Na nama je da ih dobro prostudiramo, zatim neutrališemo sve njihove dobre stvari, a mane maksimalno iskoristimo".

Bitno je da on za sada deluje bez mane. Ni senka bezidejnog i ’mrtvog’ Tadića iz prethodna dva ciklusa:

"Velika zasluga Muslina. Posle Siniše Mihajlovića, konačno smo dobili ozbiljnog čoveka u pravom smislu reči. To je od velikog značaja za celu ekipu. Tačno se zna ko šta radi na terenu. Postoji vizija i jasna organizacija igre. Kada saigrač ima loptu, svako zna šta je njegov deo posla i u kom pravcu treba da trči. Ponekad stičem utisak da možemo da igramo napamet. Sticajem okolnosti se namestilo da je moj učinak došao do izražaja, ali samo zato što mi je selektor dao potpunu slobodu i konačno uživam u igri".

Tadić pre Muslina: 35 mečeva, 2.171 minut, 6 golova, 4 asistencije!?
Tadić kod Muslina: 6 utakmica, 426 minuta, 5 golova, 7 asistencija.

Surova statistika. Kao bikini. Svašta pokazuje, ništa ne otkriva. Bravo Zvonko Mihajlovski.

Znate šta, nije pre Muslina, samo Radovan vodio Srbiju. Tadić debituje kod Antića. Zatim, juri za loptom kod Mihajlovića, Drulovića, Advokata. Pa tek onda Ćurčića.

Čemu zamena teza?

Šta ako je ’hlađenje’ imalo presudni uticaj na preporod najkreativnijeg srpskog fudbalera.

"Uvek sam se trudio da budem profesionalac i da maksimalno ozbiljno ispunjavam svoje obaveze. U interesu svih nas je da radimo što je bolje moguće. Mislim da pristup nikada nije bio sporan. Razlika je u tome što nam je Muslin usadio neku dodatnu želju za reprezentacijom. Svaki igrač oseća značaj igranja za nacionalni tim. U tome je ključ uspeha".

Odaje utisak iskrenog momka. Ne, on definitivno ne može biti zlopamtilo. Čak verujem da bi prvi pružio ruku prilikom slučajnog susreta sa Ćurčićem. To je odraz kućnog vaspitanja i izraz poštovanja prema starijem čoveku:

"Daleko od toga da sam zlopamtilo. Svako ima pravo na svoje stavove, ali mora i da stoji iza svojih odluka. Da snosi odgovornost. Vreme na kraju pokaže ko je bio u pravu". 

Dusan Tadic Dušan Tadić Foto: MN Press


Tadić-Kostić. Srpski vihor. Kao Krasa-Lane. Kada ide dobro, sve je dozvoljeno. Čak i nešto što je jeres. Poput onog ’Novi Piksi’:

"Kada se radi o tako velikim igračima, nijedno poređenje ne može da smeta. Krasić i Jovanović su bljesnuli kod Antića i odveli nas na Svetsko prvenstvo u Afriku. O Stojkoviću ne treba trošiti reči. Najbolji igrač naše zemlje svih vremena. Za mene je čast i privilegija da me porede sa takvom legendom. Uliva mi motiv da nastavim sa napornim radom. Nije bitan pojedinac. Na kraju se računa samo to da li je Srbija otišla u Rusiju". 

Duća. Tadija. Dućko. Ma bez veze. Nikada nije imao neki pravi nadimak.

Može Piksi Tadić?

"Može. Lepo zvuči".

Šta bre zvuči. Odjekuje. Ali i obavezuje! 

Povezano

Sve vesti