Mesec će biti u punoj fazi kad ovaj prirodni satelit stigne do najbliže tačke Zemlji (perigej), i tada će nastati supermesec 14. novembra.
Tog dana, mesec bi trebalo da izgleda 30 posto svetlije i 14 posto šire nego kad je na najudaljenijoj tački od naše planete.
Međutim, ovaj supermesec nije poput onih koje ste do sada viđali.
Super mesec će izazvati veću plimu, ali se ne očekuju poplave.
Za nedelju dana, mesec će dostići punu fazu, a biće nikad bliže Zemlji po prvi put posle nekoliko decenija. Ova specifična kosmička koincidencija neće se desiti skoro još nekoliko decenija, tačnije 2034. godine, prema proceni NASA.
Biće to jedini supermesec ove godine koji će biti pun kompletno, i biće najbliži Zemlji još od 1948. godine", piše u saopštenju NASA.
Za fenomen supermeseca najviše dugujemo zahvalnost mesečevoj orbiti koja nije savršeno kružnog oblika.
Kad je Mesec najbliži našoj planeti, nalazi se na oko 50.000 kilometara bliže nego kad je u apogeju (najudaljenijoj tački od Zemlje). Iako to deluje kao enormna razdaljina, to ne znači da će Mesec izgledati neznatno šire i svetlije samo pažljivim posmatračima.
Kad je stanje uobičajeno, Mesec se nalazi negde između najbliže i najdalje tačke, što znači da se tokom perigeja (kad je najbliže Zemlji), i ne primećuje tako velika razlika na noćnom nebu.
Pun mesec u oktobru se desio kad je satelit bio bliži Zemlji no inače, dostižući punu fazu perigeja u trajanju od jednoga dana, a tako će biti i u decembru.
Međutim, supermesec u novembru je specifičan jer će Mesec biti pun dva sata tokom perigeja, kažu u NASA.
Ako posmatrate fenomen supermeseca u okviru nove, šire definicije, onda je 2016. u globalu vrlo bitna.
Decembarski pun Mesec će takođe biti "supermesec" i izbrisaće kišu meteora Geminida, koja se smatra jednom od najboljih tokom godine.
