Posle dugo čekanja, stigla je i zvanična potvrda – Stefano Pioli je trener Intera.

Milanski klub saopštio je da je imenovao Piolija za novog trenera posle otkaza Franku de Buru i tako potvrdio ono što se znalo od subote uveče, nakon što su prekinuti pregovori sa Marselinjom.


Na imenovanje Piolija čekalo se i zbog njegovog još važećeg ugovora sa Laciom. Pioli je u aprilu smenjen i doveden je Simone inzagi, ali nikada nije zvanično raskinut ugovor pa su Rimljani do utorka plaćali i Inzagija i Piolija.

Ta formalnost konačno je obavljena i Pioli je stavio paraf na ugovor sa Interom do 30. juna 2018. godine.

Njegovo predstavljanje biće upriličeno u četvrtak u centru "Anđelo Morati".

Piolija čeka težak posao, obzirom da se Inter nalazi na devetom mestu sa 13 bodova zaostatka za vodećim Juventusom, ali novi strateg "neroazura" već sada ima podršku aktuelne uprave, pa i igrača.

Mauro Ikardi pohvalio je dolazak Piolija za trenera, a mnogo važnije reči podrške uputio je Masimo Morati, nekadašnji vlasnik i predsednik Intera.

"Ovo je dobar izbor, on poznaje italijanski fudbal, a ekipe koje je vodio su uvek igrale dobro i odlično se borile sa najvećima", izjavio je Morati u ponedjeljak i praktično najavio imenovanje Piolija.

On je prokomentarisao i licitaciju sa nekoliko trenerskih imena ocenivši je kao nepotrebnu.

"Ja to gledam na svoj način. Postoje različiti sistemi izbora trenera, teško je reći da je jedan dobar, a drugi loš, uglavnom, bilo je transparentno. Uvek je teško izabrati trenera kada je ekipa u krizi, ponekad možete da napravite grešku. Na kraju je najvažnije da se sve završi dobro", ocenio je Morati.

Uloga Moratija u izboru novog trenera Intera se ne sme nikako zanemariti. Iako više ne poseduje akcije kluba, savetnik je kineske kompanije Suning koja je u junu kupila nešto manje od 70 odsto akcija Intera od Erika Tohira.

Poznavaoci prilika u italijanskom fudbalu navode da on nikada nije zaista napustio klub, a u prilog tezi da Morati i dalje drži konce u svojim rukama navodi se njegov odličan odnos sa Stivenom Žangom, sinom vlasnika kompanije Suning, koji ga često pita za savete.

Kineska kompanija dosad je upravljala klubom iz Kine, što je često kritikovano i od strane navijača i od ljudi bliskih klubu, poput Marka Tronketija Provera, izvršnog direktora Pirelija, jednog od glavnih sponzora kluba. Ta greška trebalo bi da bude ispravljena selidbom Stivena Žanga u Italiju, međutim, pitanje je sa koliko uspeha Kinezi mogu da vode klub bez ljudi koji zaista poznaju italijanski fudbal.

Tu na scenu opet stupa Morati, kojem je kompanija Suning ponudila funkciju predsednika Intera, što je on i potvrdio.

Ukoliko bi Morati prihvatio ovu funkciju, postoje dva scenarija: jedan je da ju je obavlja formalno kao produžena ruka vlasnika, bez prevelikih ovlašćenja kada su najvažnije odluke u pitanju, što je, poznavajući Moratija teško ostvarivo. Druga, naizgled, mnogo realnija opcija je da se Morati vrati u Inter na velika vrata, kao jedan od velikih akcionara.

Sada već bivši vlasnik Intera, Erik Tohir, prema sporazumu o preuzimanju do kraja novembra treba da proda preostalih 31,05 odsto akcija koje poseduje i upravo to mnogi vide kao način na koji će Morati ponovo da uđe u klub.

U međuvremenu, praktično je napravljen prostor za nove ljude, pošto je klub u ponedeljak napustio izvršni direktor Majkl Brolingbrouk, Englez koga je u Inter doveo Tohir pre tri godine.

Brolingbrouk je navodno platio ceh zbog svoje podrške Franku De Buru, a nakon smene holandskog trenera nije mu preostalo ništa drugo nego da podnese ostavku koja je u ponedjeljak prihvaćena.

Za njegovog naslednika imenovan je potpredsednik kompanije Suning i bivši član uprave Intera, Kinez Jun Liu, ali kao privremeno rešenje, što opet navodi na zaključak da "preslagavanje" uprave Intera nije gotovo.

Jedno je sigurno, kada je Inter u pitanju, osim dešavanja na terenu i igre ekipe pod vođstvom Piolija, jednako interesantno biće posmatrati i dešavanja u kancelarijama.