GUSLE U UNESCO: Da nas ne prestignu Albanci

Autor:

Savez guslara Srbije tražio je od resornih ministarstava da epsko pevanje uz gusle pod hitno stavi u proceduru za nominovanje za upis na listu nematerijalne kulture UNESCO.

13
A- A A+

Povod za to su nagoveštaji da su za istu nominaciju zainteresovani i drugi narodi regiona. Šta je potrebno da bi UNESCO zaštitio narodne epske pesme koje se pevaju uz gusle? Ko ima pravo na gusle i koliko bismo znali o sebi da nema guslara? Tim pitanje mogli bi da se bave i stručnjaci Uneska, a srpski guslari poručuju da je vreme da se guslanje stavi na UNESCO listu, javlja RTS.

"Ja bih na to odgovorio sa onim čuvenim Matijinim na jednoj guslarskoj večeri, gde je rekao – evo ne daju nam s guslama u Evropu, nego kako bi nas tamo prepoznali ko smo i šta smo? Gusle su sastavni deo srpske kulture, tradicije i sve što srpski narod pamti i zna o sebi su gusle donele do nas", rekao je Veljko Đuranović, pobednik 40. Saveznog festivala srpskih guslara.

Izvor: RTS

Slava, kolo, gusle...

Do 19. veka, guslari su opevali događaje i ličnosti iz nacionalne istorije, sve dok ih Vuk Stefanović Karadžić nije zapisao. Prethodnih godina Srbija je zaštitila slavu, a ove godine predložila da se i ples kolo uvrsti u registar nematerijalne baštine.

Pitanje zaštite guslarskog pevanja pokrenuto je posle najava da bi Albanci mogli da ih predlože kao deo svog kulturnog nasleđa. Takav predlog do sada nije predat, ali nema garancija da neće biti.

"S obzirom na to kakvo je vreme u kome živimo i s obzirom na to šta se dešava u Unesku, gde je 80 odsto našeg rada visoko politizovano, dobro je da se prvo u zemlji o tome povede računa i da ne gasimo požar već u suštini da mi kandidujemo ono što smatramo da bi trebalo da bude zaštićeno iz naše nematerijalne kulturne baštine", kaže Darko Tanasković, ambasador Srbije pri UNESCO.

Predlozi se podnose svakog marta, a odluke donose posle gotovo dve godine. Prethodno ono što se predlaže treba uvrstiti u nacionalni registar nematerijalnog nasleđa, što je s guslama slučaj od 2012. godine.

"To nije lak put, posebno jer UNESCOo preporučuje da zemlje članice predlože samo po jedno kulturno dobro u jednoj godini, tako da ne možemo mnogo, ali je dobro da smo se setili da je kultura važna, pogotovo kada je reč o pevanju uz gusle, jer imamo najava da i drugi to žele da prijave", rekao je prof. dr Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa UNESCO, a prenosi Radio-televizija Srbije (RTS)..

Povezano

Sve vesti