Mondo/ Stefan Stojnaović 2 cellos

Pred Lukom i Stjepanom je bogata koncertna godina, a 25. marta nastupiće u Kombank Areni.

Njih dvojica su u svojoj petogodišnjoj karijeri odsvirali do sada oko 1.000 koncerata u više od 50 zemalja širom sveta, a u Japanu su toliko popularni da su čak dobili i svoj dan - 20. januar je proglašen 2Cellos danom!

Ono zbog čega je koncert u Beogradu 25. marta toliko poseban je to što će tom prilikom ovi mladi muzičari nastupiti zajedno sa Simfonijskim orkestrom Londona sa kojim su radili na njihovom poslednjom albumu.

2CELLOS: U Beogradu se osećamo kao kod kuće

Snimajući koji spot ste se najviše zabavljali?

Luka: Spot za pesmu 'I will wait' na Plitvičkim jezerima u Hrvatskoj. To je prelepa lokacija, a čak smo se i kupali u njima, iako je to zabranjeno jer je pod zaštitom UNESCA, ali – nismo piškili!

Pogledajte: 2Cellos sviraju GoT temu

Stjepan: Nijedan spot baš nije zabavno snimati. To je uvek naporno, ponavljaš tejkove. Pogotovo mi, toliko se trošimo, s toliko energije sviramo, da to baš bude naporno – boli me vrat, glava, sve nakon toga...

Sarađivali ste s mnogim svetskim facama - ko vam je ostavio najbolji utisak?

Luka: S Eltonom smo proveli najviše vremena, a sad smo bili gosti Cukeru u Rimu, on je odlična osoba. Volimo ljude koji su ostali normalni bez obzira na to što su zvezde I što su slavni. Sa njima je najveći gušt i raditi.

Stjepan: Svi su super. Jednostavni ljudi. Što je čovek veći, to je jednostavniji.

Da idete na pusto ostrvo i možete da ponesete samo tri stvari, koje bi to stvari bile?

Luka: Violončelo, devojku iii...

Stjepana?

Luka: Ne! (smeh) Samo čelo i devojku, ništa mi više nije potrebno.

Stjepan: Ne treba mi ništa! Čovek treba biti zadovoljan sam sa sobom.

Koja je najluđa situacija koja vam se dogodila s obožavateljkama?

Luka: Bilo je cura koje su stvarno mislile da su u vezi sa mnom. Toliko su sebi isprale mozak. U jednom slučaju je bio kriv neki psihopata na Facebook-u, koji se s njima dopisivao godinu dana u moje ime. Čak je otvorio profile na imena članova moje porodice i pisao devojci kao da je moj brat. Ona je došla onda na jedan koncert u Nemačkoj i nekako uspela da dođe do bekstejdža misleći da sam joj ja stvarno dečko, a onda mi je ispričala celu priču. Nisam mogao da verujem, baš mi je bilo žao.

Da li bi nešto uradili drugačije iz današnje perspektive?

Luka: Napravili smo puno dobrih koraka, neke nismo, ali sve je bilo s razlogom. Glavno je da napredujemo, da smo sve bolji i da smo ostali normalni u glavi, to je zapravo najveći blagoslov.

Stjepan: Ne bih ništa menjao, sve u životu se dešava s razlogom i onako kako treba.

Kako posle toliko vremena koje provodite zajedno i dalje "trpite" jedan drugog?

Stjepan: Pa, navikli smo se. Ja znam da je on sje*an, on zna da sam ja sje*an i to je to.

Da li vam smeta što vas često pitaju za Jelenu Rozgu – obojicu?

Stjepan: Ne pitaju, to samo ovde u Srbiji, u Hrvatskoj ne.

Luka: Ovde izgleda vole plavuše!