Vernicima iz SPC danas nije crveno slovo ali je svakako veliki praznik. Sveti velikomučenik Georgije svojim podvižništvom zaslužio je i drugi pomen – pa se danas obeležava Đurđic, u slavu prenosa moštiju sveca u novi hram.
Sveti Georgije (sveti Đorđe, sveti Đurađ…, kako se sve zove u narodu ovaj svetac) ima u pravoslavnih Srba dve slave – na dan postradanja u vreme rimskog car Dioklecijana 23. aprila po starojulijanskom kalendaru (6. maja po gregorijanskom) i na dan prenosa moštiju iz Nikomidije (sada Izmir u Turskoj) u grad Lidu Palestinsku 3. (16.) novembra.
Oba praznika se obeležavaju u hramovima Srpske pravoslavne crkve ali i kao krsna slava mnogih porodica Srba. Kažu da je po brojnosti svečara na osmom mestu slava u Srba. Đurđic je i gradska slava Novog Sada, kao i Bora.
Nepokretni je praznik. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna.
Kako ove godine pada u sredu, trpeza bi trebalo da je posna ali takve "kanonske trice" ne sprečavaju Srbe da uživaju i u mrsnom.
Sam Đurđic neme posebne običaje, proslavlja isto kao i sve druge krsne slave - pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem.
Neki posebni običaji vezuju se za dane koji slede po Đurđicu . Period od Đurđica do Mratindana, naziva mratinci ili vučji dani jer je Sv. Mrata (slavi se 24. novembra po gregorijanskom kalendaru) zaštitnik vukova. Po starim običajima u vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.
U Zapadnoj Srbiji se početkom mratinaca klao crni petao ili pile, a u Hercegovini crno jare - i to u strogoj tišini da se ne prizovu vukovi u Vučje dane . Iz istih razloga se ne love ni vukovi.
Ova sedmica daje i "vremensku prognozu". Prema verovanju, ako dani u njoj budu s maglom, zima će biti promenljiva a ako bude vedro, zima će biti oštra i sa dosta mraza.
Tropar (glas 4):
Jako plenih svoboditelj i niščih zaščititelj nemošstvojuščih vrač, carej poborniče, pobjedonošče, velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.
Obnovljenje hrama
U vreme cara Konstantina u Lidi su pobožni hrišćani sazidali lep hram sv. Georgija. Prilikom osvećenja hrama prenesene su i mošti svetitelja, nakon čega su se tu, po predanju, dogodila "bezbrojna čudesa". Sam taj hram je dva puta rušen, ali i obnovljen. Prvo rušenje se zbilo 1010. godine, a obnovljen je na sam praznik Đurđic, i zbog toga se ovaj praznik ponekad naziva i Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija. Drugi put, hram su porušili muslimani u vreme trećeg krstaškog rata. Obnovljen je 1872. godine.
Danas se praznuje prenos moštiju sv. Georgija u grad Lidu Palestinsku. Ta seoba moštiju u Palestinu, odakle mu je majka bila rodom i gde je imao veliko imanje koje je razdelio siromasima, bila je poslednja želja svetitelja pred smrt.
O SVECU
Sveti Georgije (275-303) je, kao Hristov vojnik, odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana.
Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i časnih roditelja u Kapadokiji (na istoku Male Azije između Crnog mora i Mediterana, današnja Turska). Kada mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se dečakom preselila u Palestinu.
Georgije je već u dvadesetoj godini dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana koji je u njega polagao velike nade. Mladi tribun, kako kaže istorijsko predanje hrišćanske crkve, odvažno je stupio pred cara i saopštio mu da je hrišćanin, čime je započelo njegovo stradanje za veru.
Car Dioklecijan, jedan u rimskih tetrarha, osudio je Georgija na okove, tamnicu i strašna mučenja koja nisu promenila njegova ubeđenja. Pogubljen je 303. godine, ali, kako kaže predanje Crkve, "to nije kraj njegovim javljanjima i čudima".
Pod njegovim uticajem "mnogi su primili veru Hristovu, a među njima i careva žena Aleksandra, glavni žrec Atanasije… Car je zbog toga osudio na obezglavljivanje Georgija i svoju ženu Aleksandru.
Molitva Svetom Georgiju
Muke strašne izbegao nije, divni Velikomučenik Sveti Georgije. Sve zemaljsko on prezre i odreče, da Carstvo Nebesko večno steče. Videlo je u tami što nam svima sija, slava divnog Velikomučenika Georgija. Duša naša smerno blagodari, zastupnika takvog što nam Bog podari. Svakom ko pomoć i spas od njega zatraži, ime svetoga ljubav i veru osnaži. Zato se tebi u muci molimo, i tvoje pomoći vapijući prosimo. Usliši i sada molbe naše nevoljne, molitve primi skromne, dragovoljne. Neka zastupništvo tvoje za nas ne bledi, ne ostavi nas u nevolji i bedi. Čuj glas napaćenog našeg roda, seti se srpskoga naroda. Da nam dušman više ne preti, pomozi nam Georgije Sveti.
