Snimak iguane koja beži od mnoštva zmija, objavljena u prvoj epizodi serije BBC-a "Planeta Zemlja 2" izazvala je brojne kometare širom planete, a sada kamerman Ričard Volokombe opisuje proces snimanja.
Ovaj prizor smo snimali tokom dve godine i dva puta smo putovali na Galapagos. Tokom svakog boravka na ostrvu imali smo 18 snimajućih dana i snimili smo oko 400 sati filma. Na kraju je sve stalo u manje od devet minuta.
Kada se mladunče morske iguane izlegne na Galapagosu, obično leži ispod same površine peska kako bi upilo što više toplote pre neko što se otkrije svetu.
Pretpostavlja se da to čine zbog jačanja mišića kako bi mogli da pobegnu okolnim grabljivcima.
Ovo je naročito važno na Fernandini, najvećem netaknutom tropskom ostrvu na svetu, gde odsustvo uvedenih vrsta (neautohtonih, onih koje su donete na ostrvo) znači prisustvo velikog broja zmija.
Morskim iguanama, koje se na pesku, okružene stenama, odjednom nađu sa zmijama oči u oči, samo brzina i sreća pomažu da izbegnu smrt.
Razumljivo je zašto su mnogi ljudi bili istovremeno fascinirani i užasnuti ovim snimkom.
Obično je dovoljno da vidimo samo jednu zmiju kako lovi svoj plen da se ukočimo i da se u nama probudi instiktivni strah sisara od zmija.
Kada, međutim, vidimo mnogo zmija u poteri za plenom, to je noćna mora.
Mislim da je ova scena privukla toliko pažnje zato što ljudi prirodno navijaju za slatke, nevine i tek izlegle iguane, koje su se našle u stvarno užasnoj situaciji, pa kada mala morska iguana čudom izbegne neizbežno, osetimo veliko olakšanje.
Lokacija, ostrvo Fernandina na arhipelagu Galapagos, zaista je izuzetno mesto. Čisto do srži, lepo, sirovo i netaknuto pruža osećaj kao da niste na ovom svetu.
Velika je privilegija dobiti priliku da posetite takvo mesto i da vam Nacionalni park Galapagosa dozvoli da tamo i snimate.
Njihov sam dužnik zbog poverenja koje su mi ukazali i časti da prikažem delić života na tom mestu ljudima širom sveta.
Iguane su male i brze i to je bio veliki izazov za snimanje njihovog bega od zmija.
Često su prosto eksplodirale u sprint gonjene masom zmija i nisam stizao da dobro snimim akciju iza grumenja lave ili drugih prepreka.
Iako sam snimio najveći deo ovih sekvenci, i drugi su suštinski doprineli našem poduhvatu.
Producentkinja Elizabet Vajt je zaslužna što smo snimali ove životinje. Njoj se dopala ideja pronalaženja novih načina za preživljavanje životinja prilagođavanjem novim okolnosima, što je sinonim za život na ostrvu, pa je to bilo idealno za prvu epizodu.
Asistent kamere i asistent producenta Tom Krouli, kamerman Pol Stjuart i asistent kamere Fredi Dibl takođe su dali svoj doprinos, koji su pokretnom kamerom upumpali dinamičnu energiju.
Takođe su mi pomogli i moji asistenti Hoze Masakisa i Roberto Pepolas, a stručni saveti čuvara veterana Nacioalnog parka Galapagos Simona Viljamara su bili neprocenjivi, naveo je kamerman Ričard Volokombe.
