Zamislite da imate platu od koje možete da platite letovanje (kešom, ne jednogodišnjim kreditom), da s njom novi "golf" otplatite za šest godina, da... Da, nakratko smo živeli u takvoj zemlji - "za vreme Ante Markovića"
Gradani srednje generacije nekadašnje SFRJ vreme Ante Markovica pamte kao najbolje u svom životu.
Tadašnje "prosecne" plate od hiljadu maraka (što je više od današnjih 500 evra kako se inace uobilcajeno meri odnos marka-evro) još ni izbliza nisu dostignute, a tek letovanje za jednu platu...
S trecinom plate kao ratom tada ste mogli da kupite auto za šest godina. Danas bi vam u istom odnosu s prosecnom platom od 375 evra da otplatite novog "golfa" trebalo više od 10 godina.
Pa, gde smo tako gadno pogrešili?
Na današnji dan 1924. godine, u Konjicu u BiH rodio se možda i najomiljeniji covek iz istorije Socijalisticke federativne republike Jugoslavije - Ante Markovic. Ljubitelji Josipa Broza se možda nece složiti, ali Markovica velika vecina gradana pamti samo po lepom - nema tu ni progona, ni Golog otoka, samo komfor i dotad i otad samo obecavani "švedski standard".
Predsednik poslednje reformske vlade umiruce SFRJ Ante Markovic (kao covek od integriteta podneo je ostavku zbog opstrukcije reformskog programa Savezne vlade koju su sprovodili tadašnji politicki lideri, Slobodan Miloševic pre svih), poznat po tome da je za dve godine stabilizovao jugoslovenski dinar, smanjio inflaciju i poceo privatizaciju podelom akcija preduzeca radnicima.
Markovic, zagrebacki inženjer elektrotehnike, dugo je radio u tamošnjem socijalistickom gigantu "Rade Koncar“, gde je direktorsku karijeru završio 1984. godine kao generalni direktor firme sa 25.000 zaposlenih.
Markovic je u martu 1989. sa mesta predsednika Predsedništva SR Hrvatske preuzeo poziciju predsednika Saveznog izvršnog veca (SIV-a, savezne vlade SFRJ), u vreme kada je proces raspadanja Jugoslavije vec uveliko poceo - bujao je nacionalizam, a ekonomija je bila pritisnuta velikom inflacijom i malom produktivnošcu socijalistickog nazovi samopupravnog sistema.
Kao "covek iz privrede" Markovic je bio neopterecen politickom ideologijom neke od republickih frakcija koja se jednim imenom još nazivala Komunisticka partija Jugoslavije.
Markovic je brzo izgradio efikasnu saveznu administraciju posvecenu jedinstvenom ekonomskom tržištu.
Savezna skupština je pod ofanzivom iz SIV-a krenula u donošenje tranzicionih zakona. Omoguceno je otvaranje tržišta novca, kapitala i radne snage, delimicno je deregulisano tržište i liberalizovan uvoz.
MONDO: Ante, poslednji cuvar Jugoslavije
Zemlji sa tromom ekonomijom i zastarelom industrijom bile su neophodne strane investicije, a to je moglo da stigne samo spolja. Da bi se zemlja uopšte održala, spolja je bila potrebna i politicka podrška.
Reforma je, pokazalo se uzalud, pocela da deluje odmah. Sa novcanica su skinute cetiri nule, uveden je "konvertibilni dinar", koji je tada vredeo jednu sedminu mocne zapadnonemacke marke.
Sivo devizno tržište je stalo i u tri nedelje, devizne rezerve Jugoslavije su povecane za 800 miliona dolara.
Dobijeno je 400 miliona dolara kredita Svetske banke, krenuli su poslovi sa strancima, otvorena Agencija za mala i srednja preduzeca, okosnica kapitalistickog razvoja u još uvek "samoupravnom socijalizmu".
Ekonomija se zahuktala ali na politickom planu Markovic je nailazio na razne prepreke, i to sa više strana.
"Treba li da vratimo tocak istorije nazad i da platimo cenu koju smo vec platili?! Zablude cemo placati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije u Evropi... ", apelovao je na republicke politicare Markovic sa skupštinske govornice ali "korišcenje" nacionalizma za scenario otcepljenja po svaku cenu je nepovratno uzeo maha.
U januaru 1990. na 14. kongresu raspao se SKJ i Markovic je, ponovo kasno, postao svestan da na ovom terenu ekonomski uspeh kod gradana nosi manje bodova od politickih intriga.
Tako je na Kozari 29. jula 1990. godine osnovan Savez reformskih snaga Jugoslavije, ili "stranka Ante Markovica".
Politicko kašnjenje na izbore u severnim republikama uslovilo je poraze u ostalim republikama i, uprkos evidentnim ekonomskim rezultatima, Markovic je politicki propao. A sa njim je sumornu deceniju doživela i vecina gradana bivše SFRJ.
Na sceni se razmahao Slobodan Miloševic i kvazinacionalisti... I onda je 8. januara 1991. godine Srbija izvršila monetarni udar. Preko Narodne banke Srbije iz Narodne banke Jugoslavije je izvuceno oko 2,5 milijarde nemackih maraka. To je i formalno znacilo kraj Markovicevih reformi i pocetak raspada Jugoslavije.
Dok je istocna Evropa posle pada Berlinskog zida grabila "ka Zapadu" i savremenom društvu, ovde je usledio krvavi rat za balkansko naslede... i "golfovi" i komotna letovanja su zadugo otišli dodavola.
Ante Markovic preminuo je 28. novembra 2011. u svom stanu u Zagrebu, u 88. godini. Ispracaju na zagrebackom Mirogoju (kremirani ostaci su položeni u Dubrovniku) prisustvovali poslednji predsednik i šef diplomatije SRFJ Stjepan Mesic, poslednji jugoslavenski ministar spoljniih poslova Budimir Loncar, cuveni reditelj Lordan Zafranovic i glumac Josip Pejakovic, književnik i publicista Predrag Matvejevic... Iz Bosne i Hercegovine na sahranu je došao samo predsednik Srpske Milorad Dodik.
Anti Markovicu hvala za sve, prevashodno za predstavu kakvu smo zemlju i život mogli da imamo.
Neverovatni rezultati
Za vreme Markovicevih reformi devizne rezerve SFRJ su porasle s 1,5 na 6,8 milijardi dolara - današnje srpske su 10,2 milijarde. U roku godinu ipo dana prepolovnjen je spoljni dug zemlje od 22 miliona stanovnika na 12,2 milijarde $ . Samo Srbija danas svetu duguje 27 milijardi $, od cega država 15,8 milijardi $.
Markoviceva je vlada smanjila inflaciju s 56% mesecno u novembru 1989. na 2,4% martu 1990. Inflaciju u Srbiji je da na taj nivo oko 3% uspela da povrati tek poslednja garnitura u NBS.
Markovic je poznati i po tome da je uveo fiksni kurs dinara prema nemackoj marki u odnosu 1:7. I taj kurs nije bio "papirni" vec je dinar bio jedina konvertibilna valuta "s Istoka". To je kao da danas evro vredi 14 dinara - 8,8 puta manje nego što u Srbiji vredi danas.
Bolji rezultat uspeo je, jednako kratkotrajno, da ostvari samo cuveni "Superdeka" - Dragoslav Avramovic koji je kao guverner centralne banke uspeo da 1994. godine dinar postane jednak u odnosu na nemacku marku.
