Carinska služba se slučajevima krijumčaranja mesa u poslednje vreme sretala uglavnom na jugu centralne Srbije, odnosno najčešći pokušaji krijumčarenja bili su preko AP Kosova i Metohije u centralnu Srbiju,pokazuju podaci Uprave carina
Uglavnom se radilo o mesu iz robnih rezervi, koje je na KiM ušlo preko Albanije i Makedonije, a bilo je namenjeno "sivom tržištu", odnosno preprodaji na pijacama i buvljacima, kažu u Upravi carina. U toj instituciji, navode medutim, da nisu primetili da se ta pojava u poslednje vreme, dogada ucestalije nego ranije.
Najsvežiji primer dogodio se pre nekoliko dana kada su carinici u sklopu mera pojacane kontrole prometa mesa u Vranju sprecili tri pokušaja krijumcarenja i oduzeli gotovo tonu duboko zamrznute piletine poreklom iz SAD i Brazila.
Ista osoba tri puta je pokušala da krijumcari meso.
U Upravi carina kažu da to jeste neobicno, ali da ipak nije nemoguce.
"To su osobe koje se time bave u odredenom periodu dok im to donosi ocekivani profit. Ono što je nama kao službi znacajno je da je slucaj zaplene gotovo tone zamrznute piletine u Vranju rezultat mera pojacane kontrole prometa mesa koje smo najavili pre nekoliko dana", kažu u Upravi.
Neverovatna vest sa carine: Našli meso iz 1982!
Pun gepek pilecih bataka: Oduzeli mu skoro tonu
Kada je rec o hrani, odnosno namirnicama biljnog i životinjskog porekla, u postupku redovnog uvoza je obavezna kontrola granicne veterinarske i fito-sanitarne inspekcije, jer bez propisane isprave o ispravnosti koju one izdaju ni meso, a ni druge namirnice namenjene ljudskoj ishrani ne mogu da udu u zemlju.
Kako objašnjavaju u upravi, ne postoji kategorija "nelegalno uvezene" robe, vec ukoliko je "'nelegalna", roba, to znaci da je zapravo prokrijumcarena.
"Za takvu robu nisu placene dažbine i nju ne prati dokumentacija koja bi bila garant njene zdravstvene ispravnosti. To znaci da ne može da se desi da nešto što se legalno uvozi preko za to odredenih granicnih prelaza "prode" bez kontrole i kompletne pratece dokumentacije", objašnjavaju u Upravi carina.
Što se tice dalje procedure, ukoliko carinski službenici otkriju krijumcareno meso, bilo na prelazu ili u dubini teritorije, oni ga oduzimaju i predaju inspektorima Uprave za veterinu.
Potom inspektori uglavnom nalažu uništenje takvog mesa ili ukoliko ustanove da je još uvek za upotrebu, upucuju ga u Zoološke vrtove za ishranu životinja.
Protiv osobe koja je pokušala da krijumcari bilo koju robu pokrece se prekršajni postupak, ciji je ishod najcešce novcana kazna i istovremeno zaštitna mera oduzimanja robe.
Ukoliko se, ipak dogodi da ista osoba više puta bude "uhvacena" u prekršaju, slede ozbiljnije sankcije- policija pokrece i krivicni postupak.
Takav primer kazne je upravo slucaj krijumcarenja mesa u Vranju.
Kako kažu u Upravi carina, do sada se ispostavilo da se krijumcarenjem bave upravo oni koji ne vode mnogo racuna o tome kakve posledice to može izazvati nego se prevashodno rukovode time koliko to novca donosi.
