Svi rodovi Vojske SAD - Kopnena vojska, Mornarica, Ratno vazduhoplovstvo i Marinci - smanjeni su do nivoa nesposobnosti pobede u dva regionalna rata istovremeno, navodi uticajna američka organizacija.
Procenu je iznela Fondacija Heritidž, republikanska organizacija koja je uticala na stavove o vojsci novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa.
U izveštaju te fondacije navodi se da nijedan rod oružanih snaga SAD nije dovoljno jak da se suprotstavi pretnjama interesa Vašingtona, aktualnim ili ocekivanim, koje dolaze iz citavog sveta, javlja ruski državni medij RT.
U izveštaju "Indeks vojne snage SAD 2017" ocenjene su Kopnena vojska, Mornarica, Ratno vazduhoplovstvo i Marinci, koji su zajednicki dobili ocenu "marginalni" za ukupnu sposobnost, dok je najviša ocena "veoma jako".
Kopnena vojska, kicma americke vojske, ocenjena je kao "slaba".
Aktivna vojna "kranja snaga" pašce sa 566.000 vojnika u 2011. godini na predvidenih 450.000 u 2018. godini, dok je broj brigadnih komandnih timova, od kojih svaki ima 4.500 ljudi, smanjen sa 45 na 31.
Samo 13 od ukupno 31 tima smatra se potpuno spremnim za borbu, dok je devet trenutno angažovano u tekucim operacijama, što znaci da ostaje samo tri tima za nepredvidene okolnosti, navodi se u izveštaju Heritidža.
Mornarica je suocena sa manjkom brodova potrebnih za iskazivanje moci u inostranstvu.
Americka mornarica, koja raspolaže najvecom flotom nosaca aviona na planeti, ima 274 plovila spremna za borbu, dok Heritidž smatra da je za pun kapacitet potrebno 346 brodova.
"Bez znacajnog povecanja ulaganja za kupovinu još plovila svih tipova svake godine, mornarica najverovatnije nece uspeti da dostigne svoj puni kapacitet u doglednoj buducnost", navodi se u izveštaju.
Heritidžov indeks zasnovan je na odredivanju sposobnosti americke vojske da se suprotstavi i pobedi dva velika protivnika istovremeno.
Administracija predsednika SAD Baraka Obame je 2014. godine snizila taj kriterijum, uz obrazloženje da Pentagon mora biti sposoban da porazi regionalnog neprijatelja u sukobu širokih razmera, uz nanošenje znacajne štete drugom agresoru u odvojenom ratu.
U izveštaju su pomenuti i glavni neprijatelji SAD, koji su poredani na petostepenoj skali po agresivnosti (od "neprijateljski" do "benigno") i vojnoj snazi (od "velika" do "marginalna").
Rusija, Kina i Iran su oznaceni kao "agresivni" (cetiri od pet na skali agresivnosti), dok su vojne sposobnosti Rusije oznacene kao "velike" (pet od pet).
Za sve države pomenute na listi navedeno je da predstavljaju "veliku" opasnost po americke "vitalne interese".
"I dalje najviše zabrinjavaju Rusija i Kina, obe zbog ulaganja u modernizaciju i širenje ofanzivnih vojnih sposobnosti i zbog dugotrajnijeg efekta koji ostvaruju u regionima za koje su zainteresovani", navodi se u izveštaju Heritidža.
Izveštaj je u saglasnosti sa ranijim napomenama visokih americkih vojnih zvanicnika, koji su ponavljali da je smanjena gotovost SAD za "veliki rat sila".
Ruski strucnjaci i vojni zvanicnici, kao i zapadni, veruju da je cilj ovakvih izjava više povecanje americkog vojnog budžeta nego suprotstavljanje pretnjama.
Smatra se da Heritidž fondacija ima jak uticaj na ljude u Trampovoj administraciji, navodi list "Vol strit džornal" (Wall Street Journal).
Desetine ljudi koji su clanovi Heritidža ili bivši clanovi su ukljuceni u tranziciju, odnosno prenos vlasti u SAD, a medu njima je i suosnivac fondacije Ed Fulner.
List "Vašington tajms" navodi da je Heritidž radio ekspertize za Trampovu kampanju i angažovao svoje analiticare u tranzicionom timu za oblast odbrane.
