Pokrenuta istraga zbog slika srednjovekovnih majstora, u Muzeju kažu da su one zakonito vlasništvo Srbije, prenosi "Politika".
Italijansko tužilaštvo pokrenulo je istragu zbog osam slika srednjovekovnih majstora Ticijana, Tintoreta i Karpaca koje se, navodno, nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu, javlja ANSA. Istraga pokrenuta u Bolonji probudila je nadu u mogucnost da osam remek-dela bude vraceno u Italiju, iz koje su odneta tokom Drugog svetskog rata, za racun tadašnjeg nacistickog maršala Hermana Geringa, piše "Politika". Tvrdi se da se slike cuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu, zahvaljujuci kontroverznom jugoslovenskom antikvaru Anti Topicu Mimari i inerciji posleratne italijanske diplomatije, preneo je Fonet pozivajuci se na agenciju ANSA.
Narodnom muzeju u Beogradu postoji dokument na kome je popisano 49 slika koje se vode kao Reparaciona zbirka, a na cijem su spisku Tintoreto, Kanaleto, Rubens, dva Ibera Robera, dva Karpaca, jedan Koro, jedno ulje Roze Boner… Na dokumentu piše "Ustupila Reparaciona komisija pri vladi FNRJ 1949. godine". Medutim, jedan drugi dokument osvanuo je u Parizu 2015. godine, a rec je o "Katalogu Gering" (izdavac Flamarion). Gering je uredno popisivao šta je i gde oteo, ali problem je u tome što se u ovom katalogu, u koji je saradnik politike Miodrag Certic imao uvid, nalaze i dela iz Reparacione zbirke Narodnog muzeja. Za Ibera Robera piše "oteto od Rotšilda", a za neke piše da su dobijene trampom za francuske impresioniste ukljucujuci i Tintoreta iz Narodnog muzeja. Narodni muzej je sada u stvari žrtva Mimarine prevare.
Naime, na kraju Drugog svetskog rata u Minhenu se nalazio sabirni centar u kojem su Amerikanci skladištili pronadene umetnine. U tom centru radila je Viltrud Mersman, Mimarina prijateljica koja se kasnije i udala za njega. Ona je popisivala šta je sve ostalo od vrednih objekata za koje se nisu javili raniji vlasnici.
Istovremeno, u Berlinu, pri Vojnoj misiji FNRJ, pravio se spisak dela koja su opljackana i odneta iz Jugoslavije. Taj spisak pravio je Ante Topic Mimara. Sve što je stavljeno na spisak Amerikanci su vratili u Beograd krajem 1949, a u" americkim arhivima predmeti su zavedeni kao "Predmeti greškom vraceni Jugoslaviji" ili "Mersman lista". Na spisku je bilo 166 dela, krenula su kasnije potraživanja iz drugih zemalja, americki Stejt department pedesetih godina šalje komisiju u Beograd, ali ne nalazi sva dela u Narodnom muzeju…
To je ukratko tehnologija prevare koju je Mimara sa svojom suprugom sproveo i sa kojom je danas suocen Narodni muzej. Fonet prenosi agenciju ANSA po kojoj su pomocnik glavnog tužioca Valter Ðovanini i javni tužilac Roberto Ceroni pre nekoliko meseci bili u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu da bi direktno postavili zahtev srpskim pravosudnim organima. Vrednost slika se smatra neprocenjivom, napominje ANSA.
U dokumentima se nalaze informacije o prelasku Ticijanovog "Portreta kraljice Kristine od Danske" i Tintoretove "Bogorodice sa detetom i darodavcem" iz vlasništva kolekcije Kontini Bonakosi iz Firence u vlasništvo Geringovog posrednika Valtera Andreasa Hofera za tadašnjih 1,3 i 1,5 miliona lira. Te slike su se, posle Drugog svetskog rata, našle u saveznickom sabirnom centru u Minhenu i trebalo je da budu vracene vlasnicima.
Italija je, prema svemu sudeci, bila upoznata sa sudbinom slika, ali su osetljiva posleratna situacija i potreba da se zaštite diplomatski interesi osujetili svaku mogucu akciju. Dela iz Narodnog muzeja bila su izložena u Bolonji i Bariju 2004. i 2005. godine. Karabinjeri su, piše ANSA, tada obavestili tužilaštvo u Bolonji, zahtevajuci da se ispita eventualna odgovornost direktora srpskog muzeja i priredivaca izložbe, ali su slike po okoncanju izložbe vracene u Srbiju.
Kusovac: Nije Italijanima prvi put...
"Ne mogu da poverujem da ce Italijani tražiti nešto od Narodnog muzeja u Beogradu što su legalno prodali za vreme Drugog svetskog rata", rekao je Tanjugu istoricar umetnosti Nikola Kusovac povodom navoda italijanskih medija o istrazi.
Kusovac istice da su italijanske vlasti sklone takvim marifetlucima jer nije prvi put da potražuju nešto što su legalno prodali.
"Apsolutno je poznat put tih slika od Italije do trezora Narodnog muzeja u Beogradu. U vreme haosa Drugog svetskog rata, nacisticki zlocinac Herman Gering je kupio slike Ticijana, Tintoreta i Karpaca. Napominjem da ih je kupio za novac ili zlato, a ne prisvojio ili oteo. Na kraju Drugog svetskog rata te slike su pale u ruke saveznika", kaže Kusovac.
Prema njegovim recima, na scenu potom stupa Ante Topic Mimara koji je od novih jugoslovenskih vlasti bio zadužen da pregovara oko ratne odštete umetnickim delima.
"Taj Mimara je bio poznat kao falsifikator i prevarant i on sa saveznicima nije samo ispregovarao umetnicka dela u ovom slucaju slike vec i izvesnu koilicinu zlata i srebra. Deo slika koje je tadašnja Jugoslavija dobila kao ratnu reparaciju bila je preneta u galerije u Zagrebu i Ljubljhani, a deo je završio u Narodnom muzeju u Beogradu", kaže Kusovac.
On napominje da je najgore od svega što su dela iz kolekcije Narodnog muzeja 2004. i 2005. godine izložena u Bolonji i Bariju u okviru izložbe "Od Karpaca do Kanaleta, italijansko umetnicko blago iz Narodnog muzeja u Beogradu".
"Zašto tada nisu tražili navodno svoje umetnine to niko ne zna. Ne bi me cudilo da Evropska Unija postavi uslov Srbiji da ne može da ude u Evropsku uniju ako ne pristane da vrati slike koje je Italija za vreme Drugog svetskog rata legalno prodala", primetio je Kusovac.
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.
