Anćeloti: Pamtim Beograd, maglu, Robija i Deju...

Autor:

Jedan od najvećih trenera modernog doba i svakako najtrofejnijih u istoriji evropskog fudbala govorio je za "Blic" o mnogim nama bliskim temama – duelima u Beogradu, srpskim fudbalerima, najboljim igračima koje je trenirao...

Anćeloti: Pamtim Beograd, maglu, Robija i Deju... Foto: MN Press arhiva

U ekskluzivnom intervjuu koji je dao beogradskom "Blicu", koji ga je posetio u kancelariji u Minhenu, jedno pitanje posebno ga je zateklo.

Na kraju, pristao je da odgovori, ali ne i da "dream team" fudbalera koje je trenirao tokom impresivne karijere svede samo na tri imena.

"Ronaldo, Ibrahimović, Ševčenko, Maldini, Nesta, Teri, Lampard, Pirlo, Gatuzo, Kaka. Ne mogu samo tri", rekao je italijanski taktičar Karlo Anćeloti, koji je tokom karijere igrao za Parmu, Romu i Milan, a potom otišao korak dalje i kao trener vodio Ređanu, Parmu, Juventus, Milan, Čelsi, Pari Sen Žermen, Real Madrid i, sada, Bajern Minhen.

VREMEPLOV: Anćeloti kao trener Parme, Juventusa, Milana, Čelsija, Pari Sen Žermena i Reala Foto: Guliver/Getty Images/Brunskill/Behne/Hewitt/Cunningham/Arroyo VREMEPLOV: Anćeloti kao trener Parme, Juventusa, Milana, Čelsija, Pari Sen Žermena i Reala



Verovatno ovaj spisak sam po sebi govori dovoljno, ali popularni "Karlito" uvek ima šta da kaže o sebi i drugima sa kojima je živeo i radio...

A, život ga je više puta vodio u Beograd, Srbiju i Jugoslaviju.

"Bio sam nekoliko puta, ali uvek radi utakmice. Nažalost, nikada nisam imao dovoljno vremena da posetim vašu zemlju bez obaveza, a čuo sam puno lepih stvari", rekao je Anćeloti za "Blic" i nastavio:

"Verujte, sećam se svakog detalja. Naročito one utakmice sa Crvenom zvezdom iz 1988. Pa, kako mogu da zaboravim maglu? Sećam se da je atmosfera bila impresivna, krcate tribine i svi su bili protiv nas. Na licima tih ljudi videlo se da im je pobeda sve na svetu. Zvezda je tada imala paklen tim i sjajne igrače poput Prosinečkog i Savićevića".

Ipak...

"Ipak, treba reći i da smo u ponovljenoj utakmici bili bolji tim i zasluženo prošli dalje. Nismo pobedili, bilo je 1:1, ali smo prošli na penale. To je sudbina, bili smo na korak od eliminacije, a onda smo te sezone postali prvaci Evrope", konstatovao je Anćeloti.

carlo ancelotti karlo anćeloti.jpg Foto: Guliver/Getty Images/Denis Doyle



Pretpostavljamo da svi, naročito navijači Crvene zvezde, znaju da su crveno-beli u revanšu, posle 1:1 na "San Siru", vodili golom Dejana Savićevića ali da je utakmica morala da bude prekinuta zbog guste magle i da je odlučeno da sutradan bude nastavljena od početka i rezultata 0:0.

U revanšu revanša, "rosoneri" su poveli 0:1 golom Marka van Bastena u 34, da bi Dragan Stojković Piksi i drugi put, nakon pogotka u Italiji, zatresao mrežu skupocenog tima i odveo meč u produžetke i na penale, a tamo su po tradiciji bolji i prisebniji bili Italijani.

Putevi Crvenoj zvezdi i Milanu ukrstili su se i leta 2006, kada su Andrea Pirlo, Klarens Sedorf i drugovi rutinski izbacili klub koji uveliko nije bio na nivou s kraja 80-ih i početka 90-ih godina.

"Tada je bilo lakše, ali smo opet došli do trofeja. Možda mi, eto, Beograd donosi sreću", konstatovao je Anćeloti, jedan od retkih ljudi na planeti koji je Kup, tj. Ligu šampiona osvajao i kao igrač i kao trener.

Tokom karijere vodio je nekolicinu naših fudbalera...

"Da, i dobro ih se sećam", nadovezao se 57-godišnji trener, specijalista za Ligu šampiona.

"Imao sam lepu saradnju sa Zoranom Mirkovićem i Darkom Kovačevićem u Juventusu, Milanom Biševcem u Pari Sen Žermenu i Branislavom Ivanovićem u Čelsiju. Kovačevića sam lično želeo, Juve ga je doveo na moj zahtev. Trebao mi je jak centarfor i bio je pun pogodak. Biševac je igrao odlično kada sam došao u PSŽ, ali pored Tijaga Silve nije bilo prostora za njega i jako mi je žao zbog toga", rekao je i dodao:

"Želeo je da igra, a Lion je bio dobra šansa. Ivanović je, s druge strane, u Čelsiju bio jedan od najboljih defanzivaca na svetu. Sjajni igrači, ali pre svega ljudi. Mirković i Ivanović me i danas zovu, iako su nam se putevi razdvojili", izjavio je na kraju intervjua za "Blic" u kom je, između ostalog, rekao da mu je najveća greška ta što nije uklopio Roberta Bađa u svoj Juventus, a da mu je najteži poraz, pogađate, onaj u finalu Lige šampiona 2005. godine u Istanbulu kada je imao 3:0 na poluvremenu sa Milanom, a na kraju gledao fudbalere Liverpula kako se raduju.

Zbog Bađa je, kaže, prestao da insistira na formaciji već počeo da je prilagođava onome što ima, a u Istanbulu naučio da na poluvremenu ne smeš ni da pomisliš da te nešto čeka gotovo...

Tagovi:
Sve vesti