Nastava na stranim univerzitetima u Srbiji koja se održava po programima iz drugih država je van kontrole Ministarstva prosvete jer je ta oblast zakonski potpuno neuređena.
"Nije isti problem u preduniverzitetskom obrazovanju po stranim programima, koje je delimično uređeno zakonom, i univerzitetskom, koje je neruđeneo, jer zakon ne poznaje tu kategoriju", rekao je pomoćnik ministra prosvete za inspekcijske poslove Bogoljub Lazarević na skupu "Strani obrazovni sistemi i zakonski okvir Srbije", održanom u hotelu Radison blu.
Lazarević je naveo da su neki uslovi propisani za strane predškolske ustanove, osnovne i srednje škole koje rade u Srbiji po progamima drugih država.
On je objasnio da strane škole mogu da rade u Srbiji ako postoji reciprocitet, odnosno ako je srpskim školama dozvoljeno da rade u toj državi po srpskim nastavnim programima.
"Strana preduniverzitetska obrazovna ustanova mora da ima licencu u matičnoj državi da bi mi predložili ministru prosvete da izda dozvolu. U Srbiji radi devet osnovnih i srednjih škola po stranim programima. Strane ustanove se obraćaju Ministarstvu prosvete, ali nema standarda, pa je kontrola više formalna nego suštinska. Otprilike, inspektor izađe na teren i vidi zgradu", rekao je Lazarević.
Lazarević je objasnio da prosvetna inspekcija "za sve dalje od toga nema ovlašćenja" i ne može da proverava kvalitet nastave u stranim školama.
"Kada je reč o stranim visokoškolskim ustanovama, koliko mi je poznato, u Srbiji je samo jednom pokušan nadzor jednog fakulteta iz države članice EU koji je imao kancelariju u našoj zemlji, a nastavu je održavao onlajn", rekao je Lazarević.
Lazarević je najavio da bi ovo pitanje trebalo da bude rešeno izmenama Zakona o osnovama sistema o obrazovanja i vaspitanja i Zakona o visokom obrazovanju, koje bi pred parlamentom trebalo da se nađu tokom prolećnog zasedanja.
CVJETIĆANIN: SVE REŠAVA NOSTRIFIKACIJA
Član komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Ministarstva prosvete Danijel Cvjetićanin rekao je da ta komisija nije primila nijedan zahtev za akreditaciju ni stranog programa niti strane ustanove.
"Ni u jednoj zemlji ne postoji zabrana edukacije građana. Svako ima pravo da zakači na banderu cedulju na kojoj piše 'dajem časove gitare, matematike ili astronomije' i niko ne proverava šta se tu uči. Nije zabranjeno podučavati", rekao je Cvjetićanin.
On je dodao da se mora poći od toga da obrazovanje javna stvar i da nije podložno kontroli ako nije u sferi kriminalnih i zabranjenih aktivnosti.
"Ali, postoji zahtev da iza nekih diploma stoji država. Obrazuju nas babe, dede, komšije i niko ot ne proverava. Ako, međutim, odete kod lekara neće vam biti milo da čujete 'dobio sam diplomu od čiča Miloj ili čiča Stanoja i zato iza njih mora da stoji država. Isto važi pravnike, građevince koji grade mostove...", rekao je Cvjetićanin.
Cvjetićanin je naveo da Komisija za akreditacije akredituje samo one koji žele da budu akreditovani.
"Glavna stvar kod nas su mentalitet i predrasude, jer je diploma bila vrednosni papir - kada steknem diplomu, dobiću posao, stan i kasnije penziju, zato što sam žuljao klupu. Tada je, međutim, bila visoka profesionalna savest. Malo je bilo lekara koji nisu znali ništa i sistem se održavao na profesionalnoj savesti", rekao je Cvjetićanin.
Cvjetićanin je objasnio da Komisija za akreditaciju traži ispunjavanje 13 kriterijuma i da dobijanje akreditacije znači da država stoji iza te ustanove.
"Država je, sa druge strane, sebi dozvolila da izdaje dozvole i bez akreditacije, jer je Srbija slabo strukturisana država", rekao je Cvjetićanin.
On je naveo i da "nema problema sa stranim fakultetima, jer oni ni ne traže akreditacije" i država Srbija ne stoji iza njih.
"Mogu da stave da su oni Harvard, Jejl, iako često nemaju veze sa tim poznatim univerzitetima, ali da bi njihove diplome važile u Srbiji, moraju da budu nostrifikovane, kao da je student završio fakultet u Ugandi ili bilo kojoj državi", rekao je Cvjetićanin.
"Šta smeta ako sve te institucije drže nastavu ovde i dele diplome? Neki čak i prodaju diplome, a neki kursevi su i ozbiljni. Problem je u nostrifikaciji i kraj. Proces nostrifikacije je prilično regulisan i postoji ENIC/NARIC (Centar za informisanje o priznavanju stranih visokoškolskih isprava i priznavanje u svrhu zapošljavanja)", dodao je Cvjetićanin.
On je ocenio da bi se stoga moglo reći da problem stranih univerziteta u Srbiji ni ne postoji.
"Problem je u tome što mi obožavamo strane diplome, 'samo neka diplomira na koledžu u Britaniji ili Americi, neka su predmeti tenis i odbojka a studira astronomiju...'. Najčešće je reč o menadžmentu i pi-aru", rekao je Cvjetićanin.
Cvjetićanin je istakao da niko na taj način ne dolazi do diplome muzičke akademije ili računarstva.
"To se ne događa jer će mu odmah reći 'odsviraj nešto', pa kada ne zna da odsvira, reći će mu 'iš', ali u mnogim strukama ne postoji to 'iš' i to se mora prevazići", rekao je Cvjetićanin.
Cvjetićanin je rekao da je diploma fakulteta pristupnica za ulazak u firmu ili orkestar, a da kasnije tek sledi usavršavanje, te da su razvijene kapitalističke države taj problem rešile.
"U kolonijalnim zemljama, u banana državama, strana diploma ima magijsku vrednost", rekao je Cvjetićanin.
