To bi koristilo bi poslodavcima, ne i radnicima, a nejasno je kakve bi koristi država imala od toga, složni su u oceni predstavnici sindikata i poslodavaca u Srbiji.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković kaže za Tanjug da ne vidi razlog zašto bi se produžavao rok ugovora o radu na određeno vreme sa dve na tri godine.
"Ne vidimo neku potrebu da se to ovde na taj način regulise, zato što vec postoje dosta fleksibilni načini zapošljavanja. Nema neke značajne razlike, osim što su zaposleni oštećeni time što rade na određeno vreme, jer ugovori se ne mogu produziti posle isteka od dve godine", navodi Atanacković.
Obrazloženje da je to tako u velikom broju zapadnoevropskih zemalja, nije dovoljno, jer naša situacija nije takva da bi mogli u svemu da kopiramo Zapadnu Evropu, zaključuje on.
Potpredsednik veća Saveza samostalnog sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković smatra da bi produženje roka ugovora samo smanjilo finansijska opterećenja poslodavaca, a kod radnika, pogotovo mladih, produžilo strah zbog nesigurnog radnog mesta.
Nepovoljan položaj zaposlenih na određeno vreme u odnosu na stalno zaposlene Vuković u izjavi za Tanjug ilustruje primerom njihovog nejednakog tretmana kod isplate otpremnina i nemogućnoshću da podignu dugoročni kredit za rešavanje egzistencijalnih pitanja.
On napominje i da i u sadašnjem Zakonu o radu postoji mogućnost da radnici rade na određeno vreme i duže od 24 meseca.
"Zakon je dao pogodnost poslodavcima koji tek osnivaju svoja preduzeća da u periodu od datuma osnivanja, najduže do godinu dana, određeni broj ljudi zaposli na 36 meseci, a mogu da se zaposle na određeno vreme do pet godina i ljudi kojima je do odlaska u penziju ostalo toliko vremena", kaže Vuković i dodaje da na određeno vreme duže od 24 meseca Zakon o radu dozvoljava polodavcima da zapošljavaju i radnike angažovane za završetak nekog projekta dok on ne bude gotov.
Prema njegovim rečima, Savet stranih investitora u ovom momentu u Srbiji zapošljava pet odsto ukupnog broja zaposlenih, dok istovremeno ostvaruje više od petine bruto domaćeg proizvoda (BDP).
"U ime radnika se ne slažem da određene poslodavačke organizacije toliko bitno utiču na dogovore između sindikata, poslodavaca i vlade, i da oni imaju presudnu reč kako će izgledati određeni zakon", kategoričan je Vuković.
Kaže da ne vidi ni kakve bi koristi država imala od produžavanja roka ugovora o radu na tri godine.
"Do trenutka donošenja Zakona o radu 2014, rad na određeno vreme bio je 12 meseci, mi smo i tada govorili da produženje na 24 meseca neće doneti ništa bolje ni državi ni društvu, a ni zaposlenima. Uporedni pokazatelji iz zemalja koje to imaju pokazali da zbog toga nije povećana zaposlenost, standard, konkurentnost, već da su poslodavci imali samo manje finasijske obaveze", rekao je Vuković.
"Do trenutka donošenja Zakona o radu 2014, rad na određeno vreme bio je 12 meseci, mi smo i tada govorili da produženje na 24 meseca neće doneti ništa bolje ni državi ni društvu, a ni zaposlenima. Uporedni pokazatelji iz zemalja koje to imaju pokazali da zbog toga nije povećana zaposlenost, standard, konkurentnost, već da su poslodavci imali samo manje finasijske obaveze", rekao je Vuković.
