Radioaktivni otpad na 12 kilometara od Beograda

Autor:

Vinča već 68 godina prikuplja i skladišti radioaktivni otpad. U jednom periodu je bio na otvorenoj deponiji, dok je sada u hangarima, ali iznad površine zemlje.

45
A- A A+
beograd vinča radioaktivno Foto: MONDO/Stefan Stojanović/kolaž

Stručnjaci upozoravaju da je veliki problem što je otpad više decenija uskladišten na istom mestu u Vinči i ističu da je potrebno da se izmesti na drugu lokaciju koja je na bezbednoj udaljenosti od naseljenog mesta i ispod površine zemlje - u "nuklearno groblje".

Naučni savetnik instituta Vinča Ilija Plećaš kaže da bi radioaktivni otpad trebalo trajno odložiti na bezbednom mestu, a ne kao što je sada slučaj - na 12 kilometara od Beograda, već negde gde u blizini nema naseljenih mesta, a takav prostor u Srbiji sigurno postoji.

Otpad je prikupljan više decenija s teritorije bivše Jugoslavije, i prikuplja se još uvek iz cele Srbije. U Vinči se sada nalazi radioaktivni otpad iz starog reaktora, kao i iz bolnica, vojske, industrije... ali i drugih izvora, tu je i NATO municija s osiromašenim uranijumom, kontaminirana zemlja. Jedan deo nuklearnog otpada Srbija je prebacila u Rusiju - zemlju porekla, a reč je o istrošenom nuklearnom gorivu iz "Vinče".

vinča, radioaktivni materijal, radijacija, institut vinča Foto: Mondo/ Goran Sivački

Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije je izdala nedavno licencu za trajni prestanak rada starih skladišta radioaktivnog otpada – H1 i H2, i njihove okoline, što bi trebalo da omogući da se stari otpad prebaci u sigurniji i bezbedniji hangar H3.

Radioaktivni otpad koji se nalazi u skladištima H1 i H2 je prikupljan još od 1948. godine s teritorije cele Jugoslavije, a tu se nalazi i dan danas.

Decenijama skrivana tajna - havarija u "Vinči"

Plećaš ističe da je otpad bezbedno spakovan, ali da mu ipak nije mesto tu, već ga treba premestiti iz Vinče i učiniti da Institut i Nuklearni objekti Srbije postanu mesto koje će se baviti naukom a ne đubrište radioaktivnog otpada.

vinča, radioaktivni materijal, radijacija, institut vinča Foto: Mondo/ Goran Sivački

"GROBLJE" ZA NUKLEARNI OTPAD 

Naučni savetnik instituta Vinča  kaže da je krajnje vreme da Srbija ima specijalne lokacije i bezbedne objekte, kao što ih imaju druge zemlje koje poseduju nukelarno gorivo i otpad, a kao primer je naveo oblast na severoistoku Francuske  - Šampanja, gde se nalaze čuveni vinogradi od čijeg grožđa se pravi penušavo belo vino.

On navodi da je zamišljeno da se oko 5.000 kubnih metara radioaktivnog otpada izmesti iz Vinče gde će se prethodno prepakovati i premestiti na lokaciju koju bi država trebalo da odredi i stvori uslove za trajno odlaganje.

POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE:

Plećaš ističe da nije veliki problem napraviti novo bezbedno mesto za skladištenje po principu ukopavanja u zemlju – betonskih objekata koji bi se ukopavali na oko 10 metara, a u njih ubacivala metalna burad i betonski kontejneri u kojima se nalazi radioaktivni otpad. On kaže da njihove kolege u drugim državama iznad tako obezbeđenih skladišta slobodno šetaju, pa čak i igraju tenis.

Eksplodirala nepoznata materija u Vinči

Plećaš ističe da je takvo odlaganje sasvim bezbedno po čoveka i čovekovu okolinu, i trebalo bi da traje narednih 400 i više godina. Radioaktivni otpad koji je smešten sada u hangarima je bezbedno upakovan, ali to nije dovoljno.

radioaktivni otpad nuklearni otpad zračenje radioaktivnost Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock

Šta će se desiti u slučaju zemljotresa ili neke druge katastrofe, akcidenta… ?

“Tokom 1999. godine dobili smo upozorenje da bi reaktor moga da bude bombardovan, nakon čega je nastala panika. Mi smo znali da u slučaju da NATO pogodi istrošeno gorivo radijacija bi bila prisutna u celom Beogradu“, rekao je Plećaš u Beogradu na skupu “Čime su nas bombardovali ’99“, koji je organizovao Istraživački centar za odbranu i bezbednost.

Na Srbiju je, prema pojedinim procenama stručnjaka, izručeno oko 15 tona osiromašenog uranijuma. NATO je takvim oružjem izveo 112 udara, od toga 98 na Kosovu i Metohiji, 12 u južnoj Srbiji i dva u Crnoj Gori. Vreme poluraspada osiromašenog uranijuma je oko 4,5 milijardi godina.

On je istakao da je NATO je osiromašenim uranijumom gađao i antenske stubove

Izgradnja novog bezbednog skladišta bi rešilo velike probleme, a to bi koštalo oko 10 miliona evra.

Sve vesti